U vremenu kada naša država pokušava da izbegne bankrot, koji preti kao posledica promašene privredne strategije, korupcije, nemorala, lošeg sudstva, izvršne vlasti koju su vodili tudji interesi i drugo, želimo da ukažemo na besmislenost mera koje Vlada najavljuje  da predložimo mere koje će dugoročno da vode ka ozdravljenju društava.
Ključne mere koje Vlada predlaže u vidu solidarnog poreza, gašenje većine preduzeća u restrukturiranju i povećanje niže osnovice PDV-a, sa stanovišta sindikata i radnika su potpuno neprihvatljive i ukazuju na nedostatak hrabrosti ili zlu nameru.
Sloidarni porez, kojim bi se oprezovale plate veće od 60000 din, po svojoj suštini nije solidarni, već je izraz demagoških težnji. Ne smatramo da je plata lekara, profesora ili dobrog državnog službenika od 60000 velika, i sada se može nazreti da on vodi ka destimulativnoj lažnoj jednakosti.
Potpuna besmislenost mera se vidi kod njavljenih mera za preduzeća u restrukturiranju, podela preduzeca u kategorije je politicki inspirisana. Zaista će se izbeći davanja subvencija za deo ovih preduzeca, ali će gašenje preduzeća dovesti, sem do nove nezaposlenosti i do gubitka tehnologija, kojima ova preduzeća raspolažu sto nas i buduće generacije kvalifikuje za jeftinu radnu snagu kod stranih poslodavaca.
Podizanje niže stope PDV-a, pogodiće najsiromašnije, bogati ovu meru neće primetiti, njeni efekti će se istopiti za nekoliko meseci, jer  su efekti prethodnog povecnja više stope PDV-a nestali nakon jedne godine.

Zato tražimo da se mere ozdravljenja državnog budžeta usmere ka bogatima i privilegovanima.
-Da se uvede porez na kapitalnu dobit ostavrenu u privatizaciji.
– Oduzimanje imovine stecene kroz kriminalne radnje u privatizaciji.
– Uvodjenje državnog intervencionizma u privredu.
-Otpuštanje nepotrebnih partijskih kadrova.
-Suzbijanje korupcije i kriminala

Polazeći od činjenice da je privatizacija, na način kako se odvijala, nanela najveću stetu društvu  i stvorila nezasluženo enormno bogate, tražimo da se uvede porez na kapitalnu dobit ostvarenu u privatizaciji, za sve one koji su kupili preduzeća, otpustili sve ili većinu radnika i zadržali imovinu ovih preduzeća u vidu gradjevinskog zemljišta ili objekata.
Takodje trazimo da se oduzme  imovina stečena kroz kriminalne radnje u privatizaciji, a ne da se beskonačno preispituju nekoliko privatizacija, dok  stotine drugih koje imaju političku ili korupcionasku  pozadinu padaju u zaborav.
Oporavak društva nije moguć bez promene privredne strategije, stranih investicija nema i nece ih biti, ma koliko pogoršali položaj radnika izmenama Zakona o radu. Da bi se gradjani zaposlili, svima dobronamernima je sada jasno, potreban je državni intervencionizam u  privredi. To podrazumeva, očuvanje postojecih državnih preduzeca, ulaganje u njih, uz uvodjenje odgovornog upravljanja.