Reagujući na članak objavljen na portalu Peščanik, pod nazivom “Kriza sindikalne industrije”, autora Miše Brkića, koji obiluje neistinama,odgovor je uputio predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, Jugoslav Ristić, ali ovaj portal nije hteo da ga objavi.
Savez samostalnih sindikata Srbije je tekst autora Jugoslava Ristića, prihvatio kao stav SSSS povodom ovog članka i objavio ga na svojoj stranici:
http://www.sindikat.rs/aktuelno.html#532
“Autorski tekst” Miše Brkića, pod naslovom “Kriza sindikalne industrije”, objavljen 15. januara 2014. godine na sajtu “Peščanika”, obiluje neistinama, insinuacijama i obmanama, zbog čega je izazvao veliko ogorčenje članova sindikata.
Tekstom je, u ime Saveza samostalnih sindikata Srbije, reagovao Jugoslav Ristić, predsednik Veće SSS grada Kragujevca, čiji odgovor taj “neprofitni medijski portal” nije hteo da objavi, kršeći time član 56. Zakona o javnom informisanju. Na sajtu Saveza objavljujemo pismo u celini.
“Kakva zla namera u tekstu starog mrzitelja svega što je radničko, a i domaće. Sve vrvi od neistina. Miša Brkić, čovek koji skoro sve građane Srbije proglašava neradnicima.
Prvo, u Srbiji ima nekoliko sindikata, četiri ili pet, od kojih su dva reprezentativna.Broj od 24.000 sindikata iznose samo perfidno zlonamerni. Naime, radi se o broju ikada izvršenih registracija sindikalnih organizacija, ne sindikata, od kada se takav registar, od 1991 godine, vodi u Ministrstvu zaduženo za rad i prethodno u MUP. Taj registar je potpuno neažuran, jer su mnoga preduzeća, u međuvremenu, nestala , a time i te sindikalne organizacije. Mnoge su postale neaktivne i time zapravo prestale da postoje, ali ih Ministarstvo nije brisalo iz registra. Pod pojmom sindikata smatraju se, i kod nas i u svetu, organizacije, odnosno savezi sindikata registrovani za teritoriju celokupne države.Recimo, ako bi ste tako brojali sindikate u Švedskoj,oni bi imali mnogo više sindikata, jer imaju više i preduzeća, naravno, ali imaju samo jedan sindikat u okviru kojeg su udruženi granski sindikati, u čijem sastavu su sindikalne organizacije koje se formiraju neposredno kod poslodavca. Sve je skoro identično i kod nas, sem što mi imamo sem Samostalnog sindikata i UGS Nezavisnost, ASNS, ali i novo formirane Slogu, Konfederaciju..
Naravno, Miša Brkić sve ovo zna, ali njegov posao je da obmanjuje, za koga, to on najbolje zna, a i mi naslućujemo.Po starom varalačkom šablonu, na početku postavi nakaradnu i neistinitu tezu, kao na primer o broju sindikata, i onda na tome gradi svoju priču o broju radnika po sindikatu.
Nikada od Miše nećete čuti o zabrani sindikalnog organizovanja, kao na primer u Juri, u Rači kragujevačkoj i mnogim drugim stranim, a još više domaćim kompanijama, što je Ustavom i zakonom zagarantovano pravo, a svakako i civilizacijska tekovina. Mnogo, pre svega mladih ljudi je dobilo otkaze samo zato što su pokušali da organizuju sindikat, a država nije učinila ništa da zaštiti ovo njihovo pravo. Ili, da li ste možda čuli da se taj vrli sluga kapitala, založio za neku mladu ženu koja je dobila otkaz zato što će uskoro postati majka?
Naravno, danas je neki Miša potrebniji nego ikad, jer na pomolu je izdajnički zakon o radu. Zakon koji se donosi po nalogu stranih nalagodavaca, a Miša je na sve spreman zarad šake čvaraka, i gde ćete boljeg transmitera tuđe volje.
Svesni smo da sindikati nisu savršene organizacije, da imaju puno mana, ali su jedine koje ovakvom zakonu mogu da stanu na put, i zato ih je potrebno dezavuisati, a ko to bolje zna od nekog Miše.
On poziva da se ljudi sete da li je nekom ikada pomogao sindikat? Verovatno ga ne interesuju događaji u ovoj zemlji, njegov zamagljeni pogled je samo uperen u svežanj zelenih novčanica.
Elem, svako ko je bio u Srbiji mogao je da vidi na stotine protesta, štrajkova, trećinu raskinutih privatizacija, patnje ljudi, blokade pruga i puteva, sukoba sa privatnim obezbeđenjima, seče prstiju…
Zahvaljujući tome, sačuvana su mnoga preduzeća, data im je nova šansa, i sada to hoće da poništi neki Miša i njegova bratija, obrušavajući se na preduzeća u restrukturiranju, od kojih su mnoga došla u taj status posle poništavanja kriminalnih privatizacija. Na to su ukazivali sindikati. Neki ljudi su puno rizikovali, goloruki se suprotstavljajući tajkunima i bogatašima.
Taj neki Miša nije čuo za zahteve EU za preispitivanje privatizacija i još više za vapaje iz sindikata da se kazne odgovorni za deindustrijalizaciju zemlje”.
Objavljujemo ovde odgovor Jugoslava Ristića na natpis na Peščaniku
http://pescanik.net/2014/01/kriza-sindikalne-industrije/
Integralni odgovor, sa primerenijim tumačenjima i analizom Miše Brkića, možete pronaći na našoj Facebook stranici.