Najave iz državne administracije, da ce rešiti položaj preduzeća u restrukturiranju i  druga neprivatizovana preduzeća, najčesće kroz stečaj, odišu neiskustvom i  nerazumevanjem problema. Jednostavnim sagledavanjem dugovanja preduzeca i vrednošcu njihovog kapitala, odlučuju o tome da li će neko preduzeće postojati ili će baciti pod noge trud više generacija, da te fabrike nastanu. Takav pristup je prikladan za ekonomske pripravnike, i  to zlonamerne,  ali se od donosioca odluka na državnom nivou očekuje nesto više  razumevanja i  kreativnosti. Vrednost jednog preduzeća najmanje su zemljište i hale, kako to oni misle, jer samo to sabiraju, već tehnologije, odnosno znanja kojima raspolaže.
Ilustrativan primer jesu kragujevački “Metal Sistemi”.  Poslednji ozbiljan proizvodjač industrijskih lanaca na Balkanu. Posle ne uspele privatizacije ovo preduzeće ponovo se našlo u državnom (ne društvenom) vlasništvu.  Država, vodjena liberalnim postulatom i stranim nalozima, da je država loš vlasnik, beži od problema koji  je sama napravila, najavljujući stečaj,  jer su ogromni dugovi ovog preduzeća nastali tokom privatizacije. To je bila odluka države, a račun se ispostavlja radnicima. Mi mislimo da je loša država loš vlasnik, a ozbiljne države, oličene u njenim upravljačkim strukturama, mogu i jesu dobri vlasnici I kompanija. Stečaj znači nestanak kompanije, nije uputno da drugačije govorite radnicima, jer vas život demantuje. Samo 1% preduzeća je uspelo da opstane, nakon pokretanja stečaja, u poslednjih deset godina. Stečaj je unosan posao za stečajne upravnike i njima bliske osobe, sa kojima zajedno čerupaju ostatke preduzeća, pojedini su napravili čitave male imperije. Jedina im je želja da što duže traje. U čudnoj sprezi sa sudvima, stečajni upravnici postaju vrsni preduzetnici, ako se meri po njihovim primanjima i nagradama.  Ne šaljite njima u ruke privredu Srbije! “Metal Sistemi” su zapravo dve fabrike spremene da odmah rade, nedostaje im dobro upravljanje I ispravljanje grešaka iz prošlosti, odnosno oslobadjanje od dugova. Ko hoće da uništi ono što vec imamo, a potom  vapi za “stranim direktnim investicijama”? To više nije održivo. I neodgovorno je!
Pozivamo Ministra  privrede da se konačno pojavi u javnosti, ili bar na nekom sastanku sa preduzećima, da ne upućuje na sastanke činovnike koji ne donose odluke, jer iz nekad industrijskog Kragujevca, danas bremenitog problemima, niko nije imao priliku da čuje njegovo misljenje o navedenim namerama. Ovaj odnos Ministarstva privrede  prema predstavnicima preduzeća I  sindikatima, ne zabeležen dokle sećanja svih nas dosežu, mora biti prekinut u cilju očuvanja postojećih preduzeća.

Kragujevac, 26.11.2014 god.                             Savez samostalnih sindikata Kragujevca
                                                                                               Predsednik,
                                                                                           Jugoslav Ristić