22.08.2016.

Od instrumenta zaštite do alata za manipulaciju

Srpsko društvo je podeljeno, kao i većina društava danas na planeti, osim onih koji još uvek upražnjavaju neki oblik socijalizma. Ne bismo morali  tu podelu da posmatramo tragično, ako uvažimo one teoretičare koji svoje vidjenje sveta zasnivaju na nejednakosti, kao pokretaču društvenog napretka.  Takva društva vole da se nazivaju “društva jednakih šansi”, mada jednake šanse za sve u praksi ne postoje, nije sve jedno da li se rodite u bogatoj porodici ili u nekoj gde su beda i glad svakodnevica. Nećete imati  jednake šanse. Razlika izmedju Srbije i sličnih novokolonizovanih zemalja, u odnosu na one druge gde ogromna većina ljudi živi relativno pristojno je ta, što je u Srbiji većina stanovništva ili u zoni siromaštva ili u opasnosti od siromaštva. Mladi su najugroženiji. Zarad navodne zaštite od siromaštva onih koji rade, u zakone većine zemalja u Evropi, uveden je pojam minimalne zarade. Sama potreba da se uvede pojam minimalne zarade, svedoči o poremećaju u tim društvima. Kao da je normalno da čoveka koji radi, u meri koja je predvidjena, treba braniti kako bi mogao  pristojno da živi.
Ideja minimalne zarade, ipak, može da se oceni kao dobro došao korektor ljudske gramzivosti u uslovima kapitalističkih odnosa. To je nastojanje da se oni koji se osećaju nemoćnim zaštite. Smisao minimalne zarade je da čoveku koji radi obezbedi minimalna sredstva neophodna za život. Da to u Srbiji nije tako, znaju i vrapci na grani, osim onih koji vladaju. Minimalna zarada u Srbiji iznosi 121 din po radnom času ili 21.296 dinara za mesec sa prosečnim brojem radnih sati i kao zaradu dobija je oko 300 000 radnika u Srbiji. Da li taj iznos, koji voljom vladajuće oligarhije, posvećene bogatima, nije menjan dve godine, može da obezbedi zadovoljenje minimalnih životnih potreba prosečne porodice? Odgovor je dao i život i statistika. Minimalna potrošačka korpa iznosi, za mesec maj 2016 god, 34.965,44 dinara i to je novac neophodan za održavanje “životnih i radnih kapaciteta članova domaćinstva”. Ona druga, prosečna potrošačka korpa, za isti mesec iznosi 67.117,80 dinara i san je ogromne većine domaćinstava u Srbiji.
Ovakvom vrednošću minimalne zarade vlastodržci u Srbiji su odlučili da zaposleni u Srbiji mogu da budu siromašni. To pogoduje privlačenju “stranih direktnih investicija”! Siromaštvo je cilj svih vlada, koje kao jedinu privrednu strategiju imaju, privlačenje stranih direktnih investicija. Za taj cilj minimalna zarada je dobar alat.
Gromoglasna najava Predsednika Vlade Srbije, izneta u maltretirajućem ekspozeu (na koji sam pristao), plod je milostive volje pojedinca koji sve odlučuje u Srbiji. Najavljeno povećanje minimalne zarade od 500 ili 1000 dinara, ocenjeno je kao vrlo značajno. Uistinu, to je bacanje mrvica hleba sa bogato postavljenog stola. Takve izjave, ravne su onim, radite više pa ćete imati više. Kao da kod nekih poslodavaca vredi raditi više i da li je to uopšte moguće u uslovima totalnog rada i ispunjenog svakog minuta radnog vremena? Da lI će radnik u “Yuri” da ima veću platu ako radi više? Oni koji su rad posmatrali samo na televiziji, pridikuju velikom delu nacije izmorene radom od kojeg ne mogu da žive. Ukoliko minimalna zarada nije jednaka minimalnoj potrošackoj korpi, onda ona postaje samo instrument manipulacije, kojim se poslodavcima garantuju uslovi jeftinog poslovanja.
Poslodavci su pronašli način i da taj navodno garantovani iznos zarade zaobidju. Lako je radniku reći da poslodavcu vrati deo iznosa zarade koji mu je uplatio na bankovni račun ili ce izgubiti posao. Kolika je minimalna zarada onih koji navodno, na mesečnom nivou,  imaju minimalnu zradu ali zato nemaju radno vreme i umesto 40 sati nedeljno, rade 56 ili više sati, što je praksa za koju zna i Inspekcija rada i svi odgovorni  u ovoj državi.
Minimalna zarada je stanje poremećaja. Taj instrument je predviđen za stanje kada preduzeće ima poremećaj u poslovanju a ne, kako to mnogi poslodavci čine, kao mogućnost da ostvare ekstra profit, krećući se u granicama zakona. Manje oporezivanje minimalne zarade, za koje se čak i neki sindikati zalazu je samo podsticaj neodgovornim poslodavcima da beskonačno isplaćuju minimalnu zaradu. Govoriti o povećanju minimalne zarade kao uspehu i nadi za bolji život, jeste demagoško-sadistička metoda iživljavanja.
Srećna su ona društva gde najva o povećanju minimalne zarade nije vest. Da lI će ljudi u Srbiji bolje živeti ako se poveća minimalna zarada? Naš je odgovor, ljudi će živeti manje nesrećno. Ali kada ce živeti bolje? Da li će stvarno bolje živeti kada se poveća obim proizvodnje? Istorija industrijskih odnosa nam potvrdjuje da neće. Povećanje obima proizvodnje će značiti samo veći profit poslodavaca. Da li najbogatije kompanije sveta koje otvaraju fabrike u Aziji plaćaju više radnike zato što ostvaruju ekstra prihode? Odgovor je naravno, ne! Ljudi u Srbiji ce živeti bolje i neće očekivati spasonosnu vest o povećanju minimalne zarade, kada se udruže i stvore političke stranke koje će zastupati njihove interese i praviti društvo po meri većine, a ne po meri oligarha i kada sindikati, drugi društveni pokreti postanu politički aktivni i  obezbede značajniji uticaj u društvu. Država ima instrumente za bolji život, ali ona mora da bude posvećena svojim radnicima.

27.06.2016.

Otvoreno Pismo Ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandru Vulinu

1505  žena u Republici Srbiji ostalo je bez prihoda, na kraju svog radnog veka, nebrigom države, posvećene investitorima a ne običnim ljudima, koji su je stvorili. Očekujemo da socijalno odgovorna država obavi svoj zadatak i da brine o nezasluženo siromašnima. 
Izmenom Zakona o penzijsko i invalidskom osiguranju iz 2014 godine, produžen je radni vek za žene. One žene koje su u momentu donošenja Zakona o penzijsko i invalidskom osiguranju, koristile pravo iz Zakona o zapošljavanju  i  osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kojim je uredjeno, da zaposleni koji ostane bez posla i  kome nedostaje 24 meseca do sticanja jednog od uslova  za ostvarivanje prava na penzionisanje, po osnovu godina radnog staža ili godina starosti, dobija novčanu nadokanadu preko Nacionalne službe za zaposljavanje, ostale su bez novčane naknade.
Nakon isticanja roka od 24 meseca, ove žene su ostale bez prihoda a da nisu ostvarile pravo na penziju. Time su obesmišljene odredbe  Zakona o zapošljavanj i  osiguranju za slučaj nezaposlenosti, čiji je cilj bio da obezbedi prihode za  radnice i  radnike koji su u dobu pred penzionisanjem i teško mogu da se zaposle. Umesto da je odlučeno da se ovim radnicama produže novčane naknade do penzionisanja, odlučeno je da se na njima štedi.
Obratili smo se Vama, da Vam ukažemo na problem ovih radnica, koje su u šezdesetim godinama. U Vaše ime, iz ministarstva kojim Vi upravljate, odgovoreno nam je, da bi rešavanje problema ovih radnica, sa decenijama radnog staža, ugrozilo fiskalnu stabilonost  zemlje!  
             Podsecamo Vas da su ove žene imale primanja oko  14 000 dinara.

Priznaćete nedopustiv odgovor iz Ministarstva za rad, dat sa lakoćom.

 

                                                                                Savez samostalnih sindikata Kragujevca
                                                                                                 Predsednik
                                                                                      ____________________
                                                                                               Jugoslav Ristić
U Kragujevcu,27.06.2016.

20.06.2016.

Nastavljamo sa obukom kandidata za sindikalne lidere. U toku je realizacija dvodnevnog seminara na temu Zakoni iz oblasti radnog zakondavstva, predavač je advokat i pravni zastupnik SSSK Milanka Stevović

14.06.2016

Počela sindikalna škola

U Prostoru Radničkog univerziteta – Crveni Barjak Kragujevac, počela je realizacija sindikalne škole za aktivistkinje i aktiviste SSS Kragujevca. Škola će se realizovati kroz četiri dvodnevna seminara, kojima će prisustvovati oko 30 polaznika iz dvadesetak Sindikalnih organizacija. Prvi dvodnevni seminar posvećen je istorijskom razvoju sindikata i ulozi sindikata danas u Srbiji i svetu. Predavač je prof.dr Darko Marinković. Škola se realizuje u partnerstvu sa Sindikatom IF Metall iz Geteborga u okviru projekta „Mi smo jednaki“

g

 

07.04.2016.

Agencije za zapošlјavanje, koje se bave nezakonitim iznajmlјivanjem radnika, podržane su od državnih organa Republike Srbije, umesto da budu sankcionisane i njihov rad zabranjen.Nastavak

16.03.2016.

Održana debata o Agencijama za zapošljavanje

U organizaciji Palme Centra, kancelarija u Beogradu, održana je 15.03.2016.godine, debata o radu Agencija za zapošljavanje. U debati su učestvovali predstavnici Ministarstva za rad, Međunarodne organizacije  rada, Savet stranih investitora, Udruženje poslodavaca, stručnjaci i kao predstavnik Sindikata Jugoslav Ristić, predsednik SSS Kragujevca. Učesnici debate suprostavili su mišljenja o radu ovih Agencija, složivši se da je neophodno urediti rad ovih  Agencija. U ime Ministarstva za rad, pomoćnik ministra Lazić je rekao da je počela izrada Zakona, kojim će se urediti rad ovih Agencija. Predsednik SSS Kragujevca, je ukazao na nezakonitost rada ovih Agencija i zloupotrebe koje one čine. U toku debate prikazan je animirani film,  koji je uradio Palme Centar u Srbiji, i koji govori o lošem položaju radnika koji rade posredstvom ovih Agencija. Film će poslužiti za kampanju koju će sprovoditi Palme Centar u Srtbiji I partnerski Sindikati, sa ciljem poboljšanja položaja ovako zaposlenih radnika.

1

 

08.03.2016.

Tradicionalna podela cveća u Pešačkoj zoni

Povodom 8.marta, Međunarodnog dana žena, Savez samostalnih sindikata Kragujevca  je u saradnji sa partnerskom organizacijom „IF Metal“ iz Geteborga, organizovao podelu cveća našim sugrađankama.
Savez samostalnih sindikata Kragujevca, ovom akcijom, čestita sugrađankama praznik ali i podstiče da se uklјuče u borbu za prava žena.

07.03.2016.

SSS Kragujevca prigodnim programom u Narodnoj biblioteci,
započeo obeležavanje 8.marta, Međunarodnog dana žena

Suočeni sa činjenicom, da se položaj žene u današnjem društvu u Srbiji pogoršava, manifestacijama koje organizuje SSS Kragujevca, želi da upozori na tu pojavu i podstakne žene da se bore za svoj položaj.
U organizaciji Sekcije žena 7.03.2016.godine, u prostorijama Narodne biblioteke u Kragujevcu, uz podršku Projekta  „Mi smo jednaki“, održan je prigodan umetnički program, koji su izveli glumci kraguejvačkog pozorišta, kome je prisustvovao veliki broj žena, čiji je cilј bio  da potstakne žene kako bi    se angažovale  za ostvarenje svojih prava i istovremeno ih zabavi.

13.01.2016.

Saopštenje za javnost Radio Televizija Kragujevac

SAOPŠTENJE

25.12.2015.

Održana Izborna Konferencija Sekcije žena SSS Kragujevca

Danas 25.12.2015.godine, održana je   Izbornoj konferenciji Sekcije žena, izabrano je rukovodstvo  Sekcije koje je važan segment SSS Kragujevca.
Za predsednicu Sekcije Izabrana je MARIJA SREĆKOVIĆ – koja je zaposlena u Dečijoj ustanovi „Nada Naumović“.

Novo  Predsedništvo Sekcije činiće:

  • ĐUSIĆ MARIJA JKP „Čistoća“
  • JEVREMOVIĆ SVETLANA „Zavod za smeštaj odraslih lica Male Pčelice“
  • JEKIĆ MARIJA „Gradska uprava Kragujevca“
  • JOVANOVIĆ DRAGANA „“Dom zdravlјa Kraguejvac“
  • MIJAILOVIĆ LjILjANA „Centar za strna žita“
  • MILENKOVIĆ MILIJANA „ Dečija ustanova „Nada Naumović“
  • MILEKIĆ DANA – FAS
  • STEVANOVIĆ SLAVICA  „Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“
  • TODOROVIĆ VESNA - JSP

16.10.2015.

Kakav je privredni ambijent nakon donosenja tzv. Reformskih zakona I kakav je položaj radnika danas U Srbiji, govorili su predesdnik SSS Kragujevca I Potpredsednik pokreta "Dosta je bilo".

07.10.2015.

Obeležen 7.oktobar Dan dostojanstvenog rada

Dan dostojanstvenog rada koji se obeležava, odlukom Međunarodne organizacije rada od 1999.godine, obeležen je  danas i u Kragujevcu. Tim povodom SSS Kragujevca zajedno sa UGS Nezavisnost delio je prigodne flajere u centru grada.
Moto današnjeg dana je bio „STOP POHLEPI KAPITALA“, koji su građani sa odobravanjem podržali.

 

17.09.2015.

SAOPŠTENјE ZA JAVNOST

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Kragujevca najoštrije osuđuje Odluku Vlade Republike  Srbije, kojom je zadržala minimalnu cenu rada u iznosu od 121 dinar po času.
Minimalna zarada, kakvu je odredila Vlada, je ispod granice siromaštva za jednu porodicu u republici Srbiji.

U uslovima kada Vlada ističe: rast ekonomije, smanjenje nezaposlenosti, stabilizaciju državnog budžeta, opšti prosperitet društva, neprihvatlјivo je da se Vlada odluči da bude na strani bogatih i da uskrati povećanje zarade najsiromšnijim radnicima u Srbiji. Time je Vlada podržala gramzivost, umesto da izbalansiranim pristupom pomogne život najsiromašnijih porodica.

Neprihvatlјivo je da čovek koji radi, ima zaradu kojom ne može da zadovolјi osnovne potrebe, prehrani svoju poodicu i plati račune.
Koristeći visoku nezaposlenost, poslodavci u sprezi sa Vladom, eksplatišu građane Srbije. Time se nastavlјa projekat koji ima za cilј stvaranje zone jeftinog rada u Srbiji.

Pozivamo najsiromašnije radnike da ovo ne zaborave!                          

                                                                                         Savez samostalnih sindikata Kraguejvca
                                                                                                                  Predsednik
                                                                                                             ____________________ 
                                                                                                                 Jugoslav Ristić
U Kragujevcu, 17.09.2015.god.

09.09.2015.

SAOPŠTENјE ZA JAVNOST

Kragujevac, koji  od 2000. godine, ima manje 25.000  radnih mesta, uz izmenjenu strukturu zaposlenih, u kojoj je industrijski radnik postao retka pojava, suočava se sa opasnošću da postane i grad u besupuću.
Ovih dana kada na istorijskom putu, po dužini gradnje, od Kragujevca  ka koridoru 10, nema ni jednog radnika, svakom je jasno da nakon izostavlјanja  Kragujevca sa liste gradova koji za Srbiju ima međunarodni značaj, dok se putevi po Srbiji planiraju po meri stranaca, da se  Kragujevac bez veze sa koridorom 10 i obilaznice   pretvara  u samoniklu urbanu oazu. Država koja se proglasila neukom da upravlјa privredom, pokazuje   da je nesposobna da uradi i ono što je sama proklamovala za svoj zadatak, izgradnju infrastrukture. Promašena privredna strategija, uzima svoj danak i kada je reč o izgradnji infrastrukture.
Danas, kada je vidno da tzv. investitori, a u stvarnosti kupci jeftinog rada, dolaze u mesta samo gde postoje dobri putevi, jasno je da Kragujevac ima svetlu budućnost samo u političkim fatamorganama. Možda zbog neispunjenja obaveza države i Fijat, svojevremeno proglašen za novu okosnicu industrije u Srbiji, bez novog modela, izaziva zebnju kod kragujevčana.
Prilazni putevi Kragujevcu, te arterije jednog grada,  danas su zapravo kao arterije teško bolesnog stogodišnjaka. U mnogim delovima Srbije zbog nepostojanja dobrih   puteva i specifičnog geografskog položaja, samo naša država ima interes da postoje fabrike i tako se omogući kakav takav, zaboravlјeni, ravnomerni regionalni razvoj.
Pozivamo zato nadležne, a posebno resornu Ministarku da  poseti Kragujevac, uveri se u stanje prilaznih saobraćajnica Gradu i preduzme  mere kako bi Kragujevac dobio nadu u budućnost.

                                                                                      Savez samostalnih sindikata Kraguejvca
                                                                                                                  Predsednik
                                                                                                             ____________________ 
                                                                                                                 Jugoslav Ristić
U Kragujevcu, 9.09.2015.god.

03.08.2015.

Održan novi protest Centra za strna žita

Zaposleni u Centru za strna žita, predvođeni sindikatom, organizovali su danas protest ispred zgrade Skupštine grada i na kratko, blokiravši rad u Šalter sali skupštine grada.
Zašto su se odlučili na ovu akciju, radnici Centra su saopštili u svom današnjem Saopštenju:
Ne treba da Vas podsećamo da smo štrajk proglasili 30.03.2015.g.
Tada se kasnilo sa isplatom 17 zarada , danas je situacija još dramatičnija, danas kašnjenje  iznosi 22 zarade, poslednja je bila isplata akontacije za septembar 2013. Knjižice su i dalјe neoverene.
U međuvremenu ne funkcioniše nijedan organ upravlјanja u Centru, direktor je podneo ostavku, krajem februara,  a Skupština Centra za strna žita sve ovo vreme ne nalazi za potrebno da se sastane, i zauzme stav po pitanju naših zahteva.
Znate i da su  rasprodata na licitaciji sva sredstva za rad po potraživanjima naučnih radnika za zaostale zarade i da nije bilo sluha da se nađe kompromisno rešenje.
Da podsetimo naš osnivač je Vlada RS a naše resorno Ministarstvo PNTR i nalazimo se u 100% državnom vlasniištvu.
Sam Grad je iskazao dobru volјu da pomogne Centru kako bi ušao u suvlasniči odnos sa državom i već je iskazao neke planove kada je Centar u pitanju, ali nije nam poznato koji je stav resornog Ministarstva kada s je reč o tim planovima.
Sve ovo vreme štrajka resorno Ministarvo je pasivno na sva naša upozorenja. Samo je bio jedan pokušaj Ministarstva da spreči rasprodaju osnovnih sredstava, ali kako nije došlo do dogovora, ostali smo bez pokretne imovine i više se niko nije oglasio iz Ministarstva, a kragujevačka javnost je upoznata još u februaru sa jednim fono izveštajem državnog sekretara Dr Belića gde je izjavio da će za dve do tri nedelјe doći do konkretnih mera u rešavalјu stanja u Centru za strna žita, a od tada je prošlo 5 meseci.
Jedine dobre informacija kada je naš Centar u pitanju stižu ovih dana sa terena i vezane su za izuzetne prinose naših  sorata na raznim lokalitetima u Srbiji. Očigledno da nam je u vlasništvu ostala najvrednija imovina a to su sorte. Potencijala ima im treba uspostaviti menadžment koji će to moći da valorizuje.
Na ovaj čin ulaska u Skupštinu Grada, koga smatramo prvim korakom  u organizovanju države i šta je svaki grad ako ne država u malom, da opomenemo relevantne činioce u društvu, prevashodno one najodgovornije, naše resorno Ministarstvo da je krajnje vreme da se iznađe rešenje za Centar.

28.07.2015.

SAOPŠTENјE ZA JAVNOST

Povodom dugog, iscrplјujućeg štrajka, neprimanja zarada od Nove godine, neoverenih zdravstvenih knjižica i kašnjenja 20 zarada, svi zaposlenih u Centru za strna žita došli su u ponedelјak 27.07.2015.godine, u Zgradu Skupštine grada sa zahtevom da im se obrati  Gradonačelnik. Nakon razgovra sa Gradonačelnikom, zaklјučili smo da neaktivnost svih subjekata, a posebno Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i pocenjivačkog stava predsednika Skupštine u Centru za strna žita, koji je 100% u državnom vlasništvu, donosi agoniju za sve zaposlene, zbog čega će zaposleni predvođeni Sindikalnom organizacijom preduzeti protestne aktivnosti.

Zato će Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata Centra za strna žita od ponedelјka 3.08.2015.godine, započeti protest u Zgradi Skupštine grada, sa cilјem  ometanja rada Skupštine grada, do iznalaženja rešenja za zaposlene u Centru za strna žita.

22.07.2015.

INTERVJU: JUGOSLAV RISTIĆ, PREDSEDNIK GRADSKOG VEĆA SAMOSTALNIH SINDIKATA KRAGUJEVCA

Intervju

17.07.2015.

Sednica Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije

Video link

08.07.2015.

Otvoreno pismo predsedniku SSSS povodom izostavljanja predstavnika Kragujevca iz Predsedništva

OTVORENO PISMO

23.06.2015.

Narodna skupština Republike Srbije
Predsednica Maja Gojković
Otvoreno pismo
predsednici Narodne skupštine Republike Srbije

Tražimo od Vas da u Narodnoj skupštini Republike Srbije, po hitnom postupku, pokrenete inicijativu za izmenu Krivičnog zakona, kojom bi se preciziralo krivično delo i zato predvidela najstrožija kazna, za lica koja se bave političkim radom...........................................................................Nastavak

15.06.2015.

Povodom 14. juna, svetskog Dana dobrovoljnih davalaca krvi, 59 kragujevčana koji su dali krv pet puta, dobili su priznanja

Svečanu dodelu priznanja organizovali su Savez samostalnih sindikata Kragujevca i Gradska organizacija Crvenog krsta u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi.
Među nagrađenima su davaoci iz više kragujevačkih preduzeća  ali ima i studenata, nezaposlenih, domaćica… Priznanja je davaocima uručio Jugoslav Ristić, predsednik  Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.