OTVORENO PISMO GRADONAČELNIKU GRADA KRAGUJEVCA, NIKOLI DAŠIĆU

Kako niste udovoljili našem zahtevu da razmenimo stavove o pripajanju “Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj”, Privrednom društvu „Centar za strna žita“, odnosno našoj brizi za zaposlene u “Centru za strna žita”, čime ste pokazali i nepoštovanje prema Savezu samostalnih sindikata  Kragujevca, organizaciji koja postoji od 1905.godine i koja je radnicima ovog Grada i Srbije donela mnoge dobrobiti, prinuđeni smo da Vam se obratimo na ovaj način. Nadamo se da Vaše odbijanje da razgovaramo nije rezultat krutog ideološkog stava i da Vam je poznata istorija našeg Grada i uloga radnika.

Molimo Vas da nama i svim građanima Kragujevca odgovorite na sledeća pitanja:

  • Zašto je Grad pre četiri godine osnovao Centar za poljoprivredu i  ruralni razvoj i da li su se bavili onim što je navedeno kao delatnost, istraživanje  i razvoj u tehničko- tehnološkim naukama.  Da li je to preduzeće bilo šta zaradilo za te četiri godine postojanja?
  • Zašto je Grad za ovo preduzeće platio renoviranje poslovnog prostora u Cerovcu i plaća godišnje 1 800 000  dinara na ime zakupa za taj prostor?
  • Da li su svi zaposleni u ovom preduzeću članovi vladajućih partija?
  • Zašto je Grad preneo ovom preduzeću celokupne robne rezerve u vidu žive stoke, što predstavlja jedinu imovinu ovog preduzeća?
  • Kako će pripajanje tog preduzeća Centru za strna žita sa imovinom od preko dve milijarde dinara i tradicijom od 122 godine da doprinese efikasnijem i boljem radu?
  • Zašto osoba koju projektujete kao budućeg direktora obilazi lokalna komunalna preduzeća i traži radna mesta za stalno zaposlene u Centru za strna žita, kada nije na zakonit način moguće promeniti radni status  tih zaposlenih, jer  im se duguju porezi i doprinosi za više od četiri godine, tvrdeći da radnici koji se prikljčuju Centru za strna žita moraju da ostanu da rade.
  • Zašto član Gradskog Veća za ravnomerni razvoj grada i sela na sastancima upoređuje organizaciju svoje privatne  firme sa organizacijom Centra za strna žita ? O čemu više brine? Da li je njegova nadležnost da utvrđuje ko je višak u Centru?
  • Da li ste upoznati da Vaš bliski saradnik traži da se ponovo zaposli u Centru za strna žita,  osoba koja je pre tri godine dobrovoljno napustila Centar uz isplatu otpremnine od 300 Evra po godini staža?

    Ukoliko uspete da na bilo koje od ovih pitanja pronađete logičan odgovor, rado ćemo Vas saslušati.

    Kragujevac 22.10.2020.god.                                                 

                   

Otvoreno pismo predsednici Vlade, Ani Brnabić

Tražimo da odmah preduzmete hitne mere i sprečite dalje širenje zaraze među radnicima u fabričkim halama i kancelarijama. Tražimo da se zabrani rad svim poslodavcima koji ne mogu da obezbede uslove za zaštitu od epidemije. Onaj ko voli ovaj narod, morao bi da donese odluku o prekidu rada svih delatnosti koje nisu bitne za obezbeđivanje osnovnih potreba za život građana.
Sramota je da Vlada za tri meseca trajanja epidemije nije donela obavezujuće uslove za poslodavce i radnike, koji moraju da rade. Kao posledica te neodgovornosti su desetine zaraženih radnika u našem gradu.
Ukoliko to ne učinite, bićete odgovorni za sve zaražene, njihov bol i gubitak života.
Još se niste dogovorili ko vrši kontrolu neobavezujućih zaštitnih sredstava u proizvodnim halama i kancelarijama. Da li je to inspekcija rada ili sanitarna inspekcija? Zapravo nemaju šta ni da kontrolišu, jer ništa obavezujuće niste doneli.
U vreme najvećeg širenja zaraze u našem gradu i mnogim drugim sredinama, ne preduzimaju se skoro nikakve mere, dok je ranije, pri znatno manjem širenju epidemije uvođen policijski čas i prekidan je rad fabrika. Ako ste prethodnim merama čuvali živote građana, zašto to sada ne činite?
Vaše odluke dele radnike na važne i nevažne. Tako su svoja vrata zatvorili sudovi, poreske uprave i druge državne službe, dok su fabrička vrata širom otvorena.
Kako to da zabrana okupljanja do sto ljudi u zatvorenom prostoru , ne važi za radnike u fabričkim halama. Ili hale nisu zatvoren prostor ili radnici nisu ljudi?
Zašto ne smenite Krizni štab koji je tvrdio da je klinička slika zaraženih sada znatno blaža, kada vidimo da su u teškom stanju i mladi ljudi.
Prestanite da više brinete o kafićima i noćnim klubovima, tamo se ide radi obesti , ne mora se, a u fabrike da se zaradi za život. Razdvojite bitno od nebitnog.

Kragujevac, 04. 07. 2020 god.                      Savez samostalnih sindikata Kragujevca
                                                                                             Predsednik
                                                                                          Jugoslav Ristić

Otvoreno pismo Predsednici Vlade-Ani Brnabić

Naše obraćanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranu Đorđeviću i odgovor koji smo dobili od tog Ministarstva, nisu doveli do isplaćivanja zarada u preduzeću Grafopromet d.o.o. koje je 100% u državnom vlasništvu i koje zapošljava 30 osoba od kojih su 18 invalidi,  od čega su  13  lica sa posebnim potrebama. Transmisija problema na drugo ministarstvo ne vodi ka rešenju.

Danas tih 30 radnika su ostali bez sredstava za život, jer već duži period nisu primili zarade. Time su prinuđeni da započnu borbu za svoj opstanak.

            Problem jeste nastao kao posledica pandemije i prekida privrednih aktivnosti, kao i prekidom rada državnih institucija, za koje Grafopromet d.o.o.  radi, ali je posebno usložen nebrigom države.

            Grafopromet d.o.o. nije dobio sredstva predviđena Programom ekonomskih mera Vlade Republike Srbije, odnosno tri minimalne zarade za sve zaposlene, jer se ovaj program  odnosi samo na privatna preduzeća.

            Kako u Srbiji postoji 57 preduzeća koja se bave profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, od čega je 16 preduzeća u državnom vlasništvu, a ostala su privatna, radnicima ovog preduzeća je neshvatljiva podela koju je država učinila i novac dala privatnim preduzećima, a nije preduzećima koja su u njenom vlasništvu.

Da li to zanači da ova preduzeća u državnom vlasništvu ne treba da postoje? Takvom uredbom, ovih 16 preduzeća je isključeno iz mogućnosti dobijanja povoljnih kredita. Posebno ovom stanju doprinose i milionski dugovi koje državne institucije imaju prema Grafoprometu d.o.o. za realizovane poslove.

            Obustavljanje postupka Javnog poziva za dodelu sredstava preduzećima ove delatnosti, koja treba da poboljša uslove rada ovih preduzeća, uz obrazloženje da Ministarstvo finansija nema novac za taj već upućen Javni poziv, za  radnike ovog preduzeća je konačni znak da država odustaje od postojanja ovih preduzeća u državnom vlasništvu.

            Potpuno je neprihvatljivo razdvajanje radnika, na one koji rade u državnom ili privatnom preduzeću, a posebnu težinu ima činjenica da većinu zaposlenih čine invalidi i osobe sa posebnim potrebama.

            Tražimo od Vas da hitno iznađete sredstva i pomognete Grafoprometu d.o.o., bar toliko koliko je pomoć data privatnim preduzećima iste delatnosti, ili saopštite kakve su namere države  prema ovim preduzećima.          

                                                                                                                                                                                                                   Savez samostalnih sindikata Kragujevca

                                                                                              Predsednik

                                                                                _________________________

                                                                                             Jugoslav Ristić

U Kragujevcu, 05.06.2020.god.

Графопромет

Sindikati nezadovoljni uslovima rada u Zastavu oružju

Sindikat Zastave oružja tvrdi da danas radnicima na ulazima u fabriku nije deljena zaštitna oprema, odnosno maske i rukavice, koje su počeli da dobijaju tek tokom prepodneva.

U pogonima, tvrde iz sindikata, nema dozera, a nije regulisana ni fizička distanca među zaposlenima koju su propisale nadležne zdravstvene ustanove.

„Jednostavno, nisu stvoreni uslovi za početak rada u vreme epidemije“, ističu u Sindikatu Zastave oružja, u kojoj je danas, nakon gotovo jednomesečne pauze, uzrokovane opasnošću od širenja zaraze virusom korona, proizvodnja ponovo krenula punim kapacitetom, sa većinom od ukupno oko 2.600 zaposlenih.

Predsednik oružarskog Sindikata Dragan Ilić pita šta ako, u postojećim uslovima, radnici počnu da se razboljevaju i da zarazu potom prenesu svojim porodicama, što bi za posledicu moglo da ima ponovno širenje epidemije, posebno kod osetljivijih kategorija stanovništa u Kragujevcu i Šumadije. Pita i ko će da snosi odgovornost zbog toga što bezbednost i zdravlje Zastavinih oružara nisu zaštićeni na odgovarajući način.

– Sistem u fabrici, jednostavno, nije spreman za početak proizvodnje u punom kapacitetu i sa svim radnicima. Radnici u pogonima dobijaju redovna sredstva zaštite, a ne ona koja su, prema preporukama epidemiologa, predviđena u slučajevima zaraze, što nikako nije dobro, smatra Ilić i naglašava da je indikativno da gradska i državna administracija još nisu počele da rade, da ne rade ni zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama, što upućuje na to da vlast, i u vreme epidemije COVID 19, primenjuje dvostruke standarde prema građanima Srbije, pri čemu za radnike u fabričkim pogonima ne važe one mere zaštite od zaraze koje važe za neke druge slojeve stanovništva.

Napominje, s tim u vezi, i da su u javnom prevozu koji u Kragujevcu funkcioniše od danas, propisane stroge mere zaštite od širenja zaraze, a da u fabričkim pogonima koji su, potencijalno, s obzirom na činjenicu da pod istim krovom može da bude i po nekoliko stotina ljudi, odgovarajuće zaštite nema.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić takođe smatra da su i u uslovima pandemije COVID 19 diskriminisani upravo oni slojevi radno sposobnog stanovništva koji stvaraju dohodak i novu vrednost. Tome u prilog, navodi naš sagovornik, i činjenica da uslovi rada i mere zaštite u vreme epidemije nisu propisane jedino za industrijske radnike.

– Uslovi rada i mere zaštite propisani su za frizerske i salone lepote, za teretane, za restorane i kafiće i druge uslužne delatnosti, što je, naravno, dobro. Ali, nije dobro što takve mere ne postoje jedino za industrijske radnike koji, voljom vlasti, mogu, odnosno moraju da počnu, ili su već počeli da rade, iako, zbog opasnosti od širenja zaraze, i dalje ne rade ni pravosuđe, ni poreska uprava ni druge javne službe i ustanove, konstatuje  Ristić, koji je jedan od retkih, ako ne i jedini među domaćim sindikalcima koji je već upozoravao na opasnost od širenja zaraze u fabričkim halama i na nepostojanje odgovarajuće zaštite industrijskih radnika.

On ponovo apeluje na Vladu Srbije da konačno propiše uslove rada i mere zaštite za industrijske radnike u vreme epidemije, kako bi Inspekcija rada, ako i kad uđe u preduzeća, imala na osnovu čega da preduzme odgovarajuće mere.

Ovako, napominje Ristić, inspektori rada, kao što se to već desilo u fabrici južnokorejske Yura koprporacije u Rači, koja od 21. aprila, kršeći preporuke epidemiologa, radi punim kapacitetom, ne može da naloži nikakve sankcije.

Izvor: danas.rs

IMAMO NAJDUŽI POLICIJSKI ČAS U EVROPI, A ZAŠTITA RADNIKA U POGONIMA NIJE NI DEFINISANA NI OBEZBEĐENA

Nakon pauza koje su, u proseku, zbog epidemije COVID 19,  trajale od dve sedmice do mesec dana, većina vodećih fabrika u Kragujevcu i Šumadiji, osim Fijat Krajslera, nastavila je, ili planira da  sutra (utorak, 21. april) nastavi proizvodnju. U nekima od njih, SIMENSU, Formi ideale, Milanović grupi,  konfenkcijim firmama Fori textile i Berteks, rad nije ni obustavljan, već su, prema informacijama iz tih preduzeća, preduzete odgovarajuće  mere  koje su, navodno, obezbeđivale radnike od moguće zaraze virusom korona. Da li je i ko proveravao primenu tih mera, pouzdano se ne zna, ali se, s druge strane zna da postoji fotografija na kojoj se vidi  da se radnice jedne kragujevačke konfekcije, krajem minule sedmice,  na posao voze  organizovano u “krcatom” autobusu.

Proizvodnja je, u međuvremenu, posle kraćeg zastoja, nastavljena u kragujevačkoj fabrici nemačko – austrijskog konzorcijuma za proizvodnju građevinskih mašina Vaker Nojsenu, a sutra  bi, pre oficijelnim najavama, proizvodni proces trebalo da bude nastavljen u Zastavi oružju i šumadijskoj fabrici južnokorejske Yura korporacije, u Rači Kragujevačkoj. Proizvodnja u Yuri sutra bi, kako je saopšteno uoči uskršnjih praznika, trebalo da počne u punom kapacitetu, sa svih 1.200 radnika, uprkos nedavnom dogovoru menadžmenta, fabričkog sindikata “Nezavisnost” i opštinskog  Kriznog štaba,  da do kraja vanrednog stanja u Srbiji,u pogonima u dve smene  bude do 400 radnika, odnosno po njih 200 i u prvoj i u drugoj radnoj  smeni, čime bi se, uz  propisanu opremu, te distancu medju zaposlenima od dva metra, obezbedila koliko – toliko odgovarajuća zaštita radnika.  

Dogovoru o dnevnom angažovanju po 400 radnika u Yuri u Rači, od 8. aprila do kraja vanrednog stanja, prethodili su protesti radnika te kompanije u  Rači, ali i u Leskovcu i Nišu. U fabrici u Rači, 400 angažvanih radnika bi, prema rečenom dogovoru, posle dvonedeljnog rada trebalo da se rotiraju sa kolegama koje odmaraju. Dogovor je, medjutim, već prekršen prošle sedmice kad je u Yuri ponovo organizovana i treća smena, u kojoj je takodje angažovano 200 radnika, te je u fabričkim pogonima dnevno bilo po 600, odnosno polovina od ukupnog broja radnika.

U sindikatu „Nezavisnost“ fabrike u Rači kažu da je  Yura, uoči uskršnjih praznija, obavestila zaposlene da se od 21. aprila vraća proizvodnja u punom kapacitetu, sa svih 1.200 radnika. Predsednik sindikata Saša Marković rekao je da je takvu odluku poslodavac, kako je objašnjeno, doneo zbog obaveza prema kupcima u Slovačkoj.

  • Yura je prekršila dogovor. Obavestili smo o tome Opštinski krizni štab i Institut za javno zdravlje, pa ćemo videti kakav je njihov stav, pošto i dalje traje opasnost od širenja korona virusa, kaže Marković.

Posle gotovo jednomesečne pauze, proizvodnja će sutra da bude obnovljena i u Zastavi oružju. U  Sindikatu te fabrike  kažu da bi sutra u pogone i biroe, prema prošlonedeljnoj proceni nadležnih u kragujevačkom Insitutu za javno zdravlje,  trebalo da udje izmedju 300 i 500 od ukupno oko 2.500 zaposlenih u  Zastavi oružju, medju kojima, prema nezvaničnim informacijama, ima zaraženih virusom korona.

  • Stav Sindikata je bio i ostao da proizvodnja u našoj fabrici ne treba da bude nastavljena ni ove nedelje, već da  treba da se sačeka do 27. aprila, kada bi se, na osnovu epidemiološke situacije u Kragujevcu i Srbiji, donela odluka o tome kada i na koji način bi proizvodni proces trebalo da bude odnovljen.  Tim pre što će i većina ostalih velikih vojnih fa brika u zemlji, odluku o eventualnom nastavku rada , koliko sam upoznat,  da donese posle 1. maja, kaže  predsednik  Sindikata u Zastavi oružju Dragan Ilić.

Dodaje da u oružarskom Sindikatu  i dalje smatraju da je obnavljanje proizvodnje, posebno u punom kapacitetu i te kako  rizično za zdravlje zaposlenih.  Prema njegovim rečima, velika je nepoznanica šta će se dešavati kad više od 2.500 ljudi, u vreme epidemije koja još uvek uveliko traje, uđe u pogone u kojima je praktično nemoguće poštovanje mere koja se odnosi na socijalnu distancu, a koja je, prema proceni stručnjaka, ključna za sprečavanje širenja zaraze. Krizni štab fabrike će, kaže Ilić, krajem ove sedmice ponovo da razmatra sve aspekte vezane za epidemiju COVID 19 i početak rada u Zastavi oružju.

Povodom saznanja da brojne fabrike nisu ni prekidale proizvodnju, a da rad uveliko obnavalju, ili najavljuju da će to da učine  i ostale kompanije u Šumadiji u kojima radi više hiljada zaposlenih, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić pita članove republičkog Kriznog štaba, “kako to da uredbom  Vlade Srbije nije definisano kakvu zaštitnu opremu treba da ima jedan radnik u vreme epidemije COVID 19?” U uredbi Vlade nigde, tvrdi naš sagovornik, nije navedeno da li je radniku za zaštitu  od zaraze dovoljna maska od platna koju Svetska zdravstvena organizacija ne priznaje kao efikasno sredstvo zaštite. Imamo, ističe  Ristić, najduži policijski čas u Evropi, u uslovi u fabričkim pogonima u kojima pod istim krovom radi i po više stotina radnika “nisu ni definisani,  a kamoli obezbedjeni”.

  • Zašto nema precizno definisanih uslova rada u fabrikama u vreme pandemije COVID 19,  i kako objašnjavate činjenicu da su zabranjeni skupovi u zatvorenom prostoru, a da poslodavci svakodnevno primoravaju na stotine radnike da ulaze u jedan pogon, iako delatnost kompanija u metalskom sektoru trenutno nije od značaja za svokdnevni život, pita  Ristić članove republičkog Kriznog štaba.         
SUTRA ODLUKA O NASTAVKU RADA U YURI
  • Inicirao sam, za utorak ujutro, sastanak sa predsednikom Kriznog štaba u Rači Nenadom  Savkovićem, koji  sa poslodavcem treba da pozove predstavnike Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu da ponovo dodju i procene da li postoje uslovi za nastavak proizvodnje u Yuri u punom kapacitetu, kaže predsednik Sindikata “Nezavisnost” u Yuri Saša  Marković.

 Ističe  da će svi zaposleni  sutra ujutro morati da dodju u fabriku, jer su “pozvani da se vrate na posao”.

izvor vesti: www.glassumadije.rs

U više fabričkih hala u Kragujevcu radnici rade na bliskom rastojanju i bez zaštite

Savez samostalnih sindikata Kragujevca upozorio je danas da u više fabričkih hala u Kragujevcu radi stotinjak radnika na bliskom rastojanju i bez ikakvih zaštitnih sredstava, dok se prevoz radnika obavlja tako da sede jedan pored drugog bez zaštite

Iz tog sindikata su povodom takvih uslova za rad zatražili stav nadležnih, Ministarstva rada, Inspekcije rada i Sektora za bezbednost i zdravlje na radu.

„Da li i u radnim uslovima važe pravila i preporuke koje dobijamo putem medija, o dozvoljenom broju ljudi u zatvorenom prostoru“, zapitao je sindikat kao i da li poslodavci koji ne mogu da obezbede zaštitna sredstva mogu da nastave rad u tim uslovima.

Radnice u proizvodnji fabrike „Fori Textile Ser“ danas su zatražile od poslodavca da se na određeno vreme prekine rad zbog opasnosti od širenja korona virusa i da se obezbede zaštitna sredstva.

Kako su naveli u Samostalnom sindikatu te fabrike, radnice su danas bile posebno uplašene jer su dve koleginice otišle s posla zbog temperature.

Pošto je poslodavac odbio takvu molbu, koju je u njihovo ime na kriznom štabu izneo predstavnik Samostalnog sindikata, radnice su danas u 9.30 na jedan sat obustavile rad. Predsednik Samostalnog sindikata te fabrike Dejan Čakarević je rekao Beti da se direktor fabrike obratio zaposlenima oko 12.30 i potvrdio da se proizvodnja neće prekidati.

Čakarević je rekao da je najavljeno da će sutra radnicima biti obezbeđene maske. U sindikatu navode i da je osim nedostatka zaštitnih sredstava i činjenice da radnici rade na malom rastojanju jedan od drugog, problem i prevoz zaposlenih do fabrike jer javni prevoz ne radi.

Čakarević je rekao da je u fabrici trenutno angažovano više od 50 odsto zaposlenih. U vreme vanredne situacije određenom broju radnika je dozvoljeno korišćenje godišnjeg odmora, odsustvo roditeljima dece do 12 godina i starijima od 60 godina koji imaju hronične bolesti.

Izvor: Danas