16.10.2010.

Unpređenje položaja žena u društvu

Vest preneta sa sajta grada Kragujevca

Pogledajte

Vlada obmanjuje metalce
M. Vojinović | 16. 05. 2010. - 00:02h | Foto: N. Raus | Komentara: 27
Na zalihama imamo skoro 4.000 punta, a radnici Fijata sve češće nemaju posla. Mi prosto tražimo da se taj projekat završi, kaže za „Blic nedelje“ Jugoslav Ristić, predsednik Gradskog veća Samostalnog sindikata Kragujevca.

Ristić: Vidimo da stoje zalihe „punta“ i jedino rešenje je u novom modelu
Nakon protesta nekoliko hiljada radnika pre dva dana u Kragujevcu, na kojem je Ristić uputio oštre kritike Vladi i optužio je da obmanjuje građane Kragujevca, ali i cele Srbije, pitamo ga kome su kritike konkretno upućene.

– Sve primedbe i zahtevi upućeni su ka Vladi, na adresu onih koji odlučuju o nama. Kad je reč o Fijatu, mi želimo da ih podsetimo da su nam iz Vlade 2008. obećali da će ove godine početi proizvodnja novog modela.

Mislite da iza celog projekta i dalje stoji samo Vlada, odnosno država?
– Te sumnje su sasvim realne i apsolutno mislimo da i dalje sve mi finansiramo. Bilo bi vrlo interesantno da se javnosti da na uvid kompletan ugovor s Fijatom, a ne samo delovi, jer bi u tom slučaju sve bilo jasnije.
 
Zašto ste se baš sad oglasili?
– Mi jednostavno posmatramo stvari i reagujemo. Vidimo da stoje zalihe, da se proda mesečno 120 do 150 vozila, ranije se prodavalo mnogo više, čekalo se mesecima na auto, sad je nešto stalo, od Nove godine oseća se zasićenost tržišta, na šta bi moralo da se reaguje. Punto ima još dve svoje „ispostave“ u Italiji, znači mi prodajemo treću, mi vidimo da tržište jednostavno više ne prihvata punto, posebno po sadašnjim cenama, da nema izvoza i mislimo da je jedino rešenje u novom modelu.
 
A šta se priča o tome?
– Mi o tom novom modelu znamo samo onoliko koliko je bilo u medijima. Sumnjamo u efikasnu realizaciju tog projekta bez obzira na radove koji se odvijaju na pripremi hale za tu novu proizvodnju. Ali opreme nema, a i da je ima, od opreme do proizvodnje je dug put. Mi se prosto u toj situaciji pitamo kakav je interes Fijata da finansira hiljadu radnika u naredne dve godine, kad navodno treba da počne sklapanje novog modela, i prosto znamo da to nije logika kapitala. Zato i mislimo da se tu neko drugi pojavljuje i finansira te radnike. Čak i da je to zaista Vlada, to nije loše za Kragujevac, ali to neko treba da nam kaže i mi bismo se tome radovali.
S kim vi možete o tome da razgovarate?
– O tome mogu da razgovaraju naši predstavnici u Fijat automobilima, ali tamo još nema definisane uloge sindikata.
 
Da li imate sagovornika u Vladi, da li ste im slali neke zahteve?
– To bi u svakom slučaju morao biti neko iz Ministarstva ekonomije, ali mi smo se za sada obratili samo na ovaj način, javnim protestom u Kragujevcu.
 
Radnici nisu tražili samo plate, iako su interpretacije vaših zahteva bile uglavnom takve?
– Ministarstvo ekonomije pokušava da plasira da ti radnici koji protestuju traže punu platu a da u isto vreme sede kod kuće. U takvom zahtevu čak ne bi imali ni podršku rukovodstva našeg sindikata, jer nije zasnovan na zakonu i logici, ali su radnici u pravu kad kažu da im je obećano da će svi imati posao u Fijatu. Odgovorno kažem da iz Vlade obmanjuju građane Kragujevca i celu Srbiju, jer reč je o političkom projektu, koji je nastao u jednoj kampanji i zato se i nalazimo u ovakvom stanju – zaključio je Ristić.

Država nekom majka, a nekom maćeha

Radnici „Metal sistema” juče stupili u protest zbog neisplaćenih zarada, a vlasnik firme tvrdi da mu ni država ni grad nisu izašli u susret jer „ne pripada nijednom političko-finansijskom klanu”

Protest u Kragujevcu ispred Centra za socijalni rad (Foto M. Ignjatović)
Kragujevac – Umesto da dođu na posao, radnici „Metal sistema“, dela nekadašnje fabrike galovih lanaca „Filip Kljajić“, juče su zakucali na vrata Centra za socijalni rad. Pošto platu nisu primili još od maja prošle godine, njima, kako kažu, nije ostalo ništa drugo do da „stanu u red za socijalnu pomoć“.
– Do maja smo primali „minimalac“ – 15.700 dinara, a od maja ništa. Umesto plate, vlasnik nam je dao „kartice“ da možemo da kupujemo u „Srbijinim“ prodavnicama. Od kraja januara više ne možemo ni to. Zato sam, kao i moje kolege, predao zahtev za socijalnu pomoć – kaže za „Politiku“ Dragoljub Vasiljević, radnik pogona lančar, sa 34 godine staža.
Na jučerašnjem protestu ispred Centra za socijalni rad okupilo se oko 150 bivših radnika „Filipa Kljajića“, od ukupno 560, koliko su „Metal sistemi“ preuzeli posle kupovine dela društvenog preduzeća. Protest je predvodio Samostalni sindikat, odnosno Gradsko veće ove sindikalne organizacije.
– Ovi radnici su gladni i svako ko ne želi da vidi kako žive, ne želi da se suoči sa slikom Srbije danas. Političari javnosti mogu da plasiraju „šarene laže“ i da na televiziji pričaju bajke, ali ovo je realnost. Krajnje je vreme da se zapitaju da li Srbija treba da živi od rada ili od socijalne pomoći – izjavio je za naš list predsednik Gradskog veća samostalnih sindikata Jugoslav Ristić.
Posle 33 godine rada u „Filipu“ i sadašnjim „Metal sistemima“, Rade Virijević je ostao bez mogućnosti da izdržava četvoro dece i suprugu koja ne radi. On kaže da je sada „dogorelo do nokata“ i da više ne zna kome da se obrati za pomoć.
– Običnom čoveku svako može da zakuca na vrata, da mu iseče struju i isključi gas, a tajkunima koji kupuju preduzeća niko ništa ne može – kaže razočarani Virijević.
U izjavi za „Politiku“, vlasnik „Metal sistema“ Dragoljub Radulović naveo je da je „učinio sve što je mogao da stvari drži pod kontrolom“, ali da je preduzeće zapalo u probleme kada je Fond za razvoj Republike Srbije odbio da kreditira gradnju velikog proizvodnog pogona.
– Državu, izgleda, ne interesuje privatni sektor, a još manje metalski kompleks. Nisu hteli da prihvate hipoteku, već su mi tražili bankarske garancije. Da sam mogao da ih dobijem, ja bih kredit uzeo od banke, ne bih ga tražio od države. Nadao sam se da će kredit biti odobren, pa sam u međuvremenu uložio 12,5 miliona evra svog novca. Zato sam preduzeće uveo u nelikvidnost. Ipak, prema radnicima sam uspeo da izmirim sve obaveze koje su za sobom ostavili prethodni vlasnici, a to što se dešavalo od maja prošle godine velikim delom nije moja krivica – objasnio je Radulović, navodeći da je za godinu dana u firmu investirao „više nego država i radnici za prethodnih 30 godina“.
Izostanak državnog kredita ugrozio je poslovanje firme, a ni gradska uprava, kako je Radulović naveo u razgovoru za naš list, nije želela da mu „izađe u susret“.
– Za „Fijat“ je sve besplatno, a mi „obični smrtnici“, koji nijednog radnika nismo otpustili i uz to krenuli u najveću investiciju u ovom gradu, vrednu 15 miliona evra, morali smo sve da platimo. Molio sam gradske oce da mi pomognu, ali pomoć je izostala. Biće da je to zato što nisam ničiji i što ne pripadam nijednom političko-finansijskom klanu – poručio je vlasnik „Metal sistema“.
Gradnjom velike hale „Metal sistemi“ su imali nameru da objedine proizvodnju lanaca i magacinske opreme na jednom mestu i uposle još radnika. Sada su, međutim, u pitanje dovedeni i već ugovoreni poslovi sa partnerima iz Rusije, Bugarske, Nemačke i Irana, vredni oko 17 miliona evra.

B92 22.12.2009.

Protest radnika "Filipa Kljajića"

Kragujevac -- Nezadovoljni radnici preduzeća “Filip Kljajić“ blokirali su na jedan sat zgradu Fonda Penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) u Kragujevcu. Nekoliko stotina radnika privatizovanog preduzeća “Filip Kljajić” pri tom je upozorilo Vladu Srbije da će radikalizovati proteste ukoliko im ne bude povezan radni staž. Bivšim radnicima te fabrike nisu uplaćeni doprinosi za period od dve godine, a kako kažu, nije im isplaćeno i do 20 plata.Tek što je okončan protest radnika u Lapovu, zbog nepovezanog radnog staža i neisplaćenih zarada novi prostest u Kragujevcu počeli su bivši radnici “Filipa Kljajića”.Galovim lancem, koji su godinama proizvodili u fabrici, pokušali su da blokiraju ulaz u kragujevačku zgradu PIO Fonda, ali ih je u tome sprečila policija uz pretnju podnošenjem krivičnih prijava. Ovi protesti nameću pitanje koliko ljudi u Srbiji će tek štrajkovati zato što su uskraćeni za penzione doprinose. Radnici tvrde da im je 2. oktobra ministar rada Rasim Ljajić obećao da će prvi u Srbiji dobiti uplatu doprinosa za penziono osiguranje. Obećanje do danas nije ispunjeno, a zbog toga u penziju ne može da ode nekoliko desetina radnika. Novac od privatizavcije kojim je trebalo da budu isplaćene zarade, tvrde sindikalni lideri, volšebno je otišao na drugu stranu. Radnici u protestu postavljaju pitanje državnim funkcionerima da li s ovakvim odnosom prema zaposlenima koje poslodavci ne plaćaju očekuju prijem u Evropsku uniju. Da bi se povezao staž radnicima “Filipa Kljajića“ treba obezbediti 85 miliona dinara, dok po osnovu neisplaćenih zarada potražuju oko 160 miliona. Ukoliko na sednici Vlade Srbije u četvrtak ne bude doneta odluka o povezivanju staža radnicima ovog privatizovanog preduzeća, oni od ponedeljka najavljuju radikalizaciju protesta.

Politika 23.11.2009.

Zaključak vlade ne važi za „Filipa”

Društveno preduzeće „Filip Kljajić” iz Kragujevca, u kome je posle privatizacije ostalo 860 radnika, nema nikakvu imovinu, što je osnovni uslov za dobijanje namenskog kredita za povezivanje staža

Kragujevac – Bilo je najavljeno da će biti prvi, a sada je pitanje hoće li uopšte doći na red za povezivanje staža!? Reč je o 860 radnika nekadašnje fabrike galovih lanaca „Filip Kljajić”, koji su posle privatizacije ostali u delu preduzeća sa društvenim statusom – DP „Filip Kljajić”. Zaključkom Vlade Srbije od 2. oktobra ove godine, oni su, praktično, stavljeni „ad akta”, s obzirom da namenski kredit za povezivanje staža može da podigne samo firma koja ima imovinu.

Preduzeće „Filip Kljajić” je nema, pošto je sav kapital nekada jedinstvene fabrike prešao u ruke novih vlasnika.

– DP „Filip Kljajić” je, zapravo, virtuelno preduzeće, firma bez imovine i sa samo jednim zaposlenim, bivšim direktorom nekada jedinstvene celine. Zato čudi zaključak vlade prema kome staž može biti povezan radnicima samo onih preduzeća koja mogu da založe svoju imovinu. Da stvar bude čudnija, kragujevački „Filip Kljajić” je u izjavama resornih ministara označen kao „pilot projekat”, odnosno kao prva firma na koju će se primeniti vladin zaključak – kaže u izjavi za „Politiku” predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Jugoslav Ristić.

Zaključak Vlade Srbije o povezivanju staža neprimenjiv je na radnike društvenog dela navedenog preduzeća i po mišljenju člana kragujevačkog Gradskog veća za privredu i privatizaciju Vlada Vučkovića. On, ipak, veruje u pozitivan išod ovog višegodišnjeg problema.

– Pod ovim uslovima, radnicima društvenog dela „Filipa” staž nikako ne može da bude povezan. Njihova firma, jednostavno, ne poseduje imovinu koju bi stavila pod hipoteku. Ipak, imam čvrsta uveravanja iz Vlade Srbije da će ovaj problem biti rešen. Apelujem samo da to bude u nekom razumnom roku, jer postoje i oni koji već imaju uslov za penziju. Ukoliko toga ne bude, onda u ovoj zemlji više niko nikom ne može da veruje. A, podsetiću vas da je ministar Ljajić rekao da će radnici „Filipa” biti prvi kojima će staž biti povezan – navodi Vučković u izjavi za naš list.

Od privatizacije četiri dela „Filipa”, na koliko je preduzeće bilo podeljeno radi lakše prodaje, zarađeno je oko pet miliona evra. Ta sredstva, bar delom, trebalo je iskoristiti za povezivanje staža radnicima, ističu naši sagovornici.

– Agencija za privatizaciju je prvo namirila poverioce, odnosno banke. One su dobile polovinu sume od prodaje „Filipa”, oko dva i po miliona evra. S obzirom na to da poverilaca ima još, radnici od ostatka mogu da dobiju samo mali deo. Zato sredstva za povezivanje staža sada moraju da se obezbede na neki drugi način – smatra Vučković.

Problem je, tvrdi Ristić, što su na društveni deo, formiran posle prodaje četiri dela fabrike, prebačeni svi raniji dugovi preduzeća, odnosno sve obaveze prema radnicima koje iznose više od dva miliona evra.

– Na ime neisplaćenih zarada radnicima „Filipa” se duguje oko 130 miliona dinara, a po osnovu penzijskog osiguranja gotovo devedeset miliona dinara. Ako je država mogla da obezbedi milion evra da spase jednog huligana, ne znam zašto se toliko ne bi zauzela i za „obične radnike” – kaže ovaj sindikalni lider.

Vučković još podseća da je ideja o povezivanju staža radnicima u celoj Srbiji, bez obzira na status preduzeća u kojima su zaposleni, potekla upravo iz Kragujevca, posle velikih protesta i štrajka glađu radnika kožare „Partizan”. To je, navodi naš sagovornik, bio deo „kampanje o socijalno odgovornoj državi i stvaranju jednog pravednijeg društva”.

Brane Kartalović

12.11.2009.

Jugoslav Ristić INTERVJU SVETLOST

PRVA STRANA DRUGA STRANA

02.10.2009. kurir

KRAGUJEVAC - Zaposleni u kragujevačkom Centru za strna žita zapalili su juče diplome i naučne sertifikate u znak protesta zbog neodgovornog odnosa države prema toj naučno-istraživačkoj ustanovi.
Diplome i naučna priznanja spaljeni su ispred najstarije naučno-istraživačke ustanove na Balkanu u oblasti poljoprivrede, koja ima 56 zaposlenih, od čega pet doktora nauka, dva magistra, dva doktoranta i osam istraživača s visokom stručnom spremom.
Predstavnik sindikalne organizacije Centra za strna žita Blagoje Kovačević rekao je da zaposleni u toj naučno-istraživačkoj ustanovi, čiji je vlasnik država, traže isplatu 10 zaostalih zarada i deblokadu računa, koji je blokiran zbog duga od 22 miliona dinara.
Zaposleni traže i izradu strateških planova za nastavak rada Centra za strna žita, rešavanje problema upravljanja i oduzimanja zemljišta bez nadoknade, rekao je Kovačević.
Kovačević je zatražio od državnih organa da se izjasne da li je Srbiji potrebna ta institucija, u kojoj je do sada selektovano i priznato 89 sorti pšenice, ječma, ovsa, raži i tritikala. 

02.10.2009. politika

02.10.2009. danas

Protest zaposlenih u Centru za strna žita u Kragujevcu

Diplome na lomači

Autor: Z. Radovanović

Kragujevac - Zaposleni u Centru za strna žita u Kragujevcu spalili su juče na lomači ispred upravne zgrade Centra, svoje diplome doktora nauka i ostalih zvanja, stručne radove, pohvalnice i zahvalnice, u znak protesta zbog katastrofalne situacije u toj nekada uspešnoj i uglednoj naučno-istraživačkoj ustanovi.

- Ovo je tužan čin za nas, jer spaljujemo ono što smo sticali godinama i decenijama unazad. Ali, ovo je iznuđen potez, uzrokovan neodgovornošću države, koja je stopostotni vlasnik naše ustanove. Obraćali smo se svim državnim institucijama, počev od predsednika Srbije, preko skoro svih ministarstava, do Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj u čijoj smo nadležnosti. Međutim, osim verbalne, od svih kojima smo se obraćali, nikakvu drugu podršku nismo dobili - izjavio je juče prilikom spaljivanja diploma zaposlenih u Centru za strna žita predsednik sindikata u toj ustanovi Blagoje Kovačević.

On je podsetio da zaposleni u Centru traže isplatu deset zaostalih zarada, deblokadu poslovnog računa ustanove, koji je blokiran zbog duga od 22 miliona dinara, reviziju sudskog postupka koji se vodi upravo zbog tog duga, kao i izradu strateškog plana za nastavak rada te naučno istraživačke ustanove. Kovačević je pojasnio da dug zbog kojeg je blokiran račun ustanove datira iz 1998. godine kada je, povodom obeležavanja stogodišnjice postojanja i rada Centra, renovirana njegova upravna zgrada. Ti radovi, prema njegovim rečima, nikada urađeni valjano, niti su okončani, ali je izvršilac ispostavio račun koji je, u minulih jedanaest godina, sa 1,7 narastao na 22 miliona dinara.

O renoviranju upravne zgrade i izvođaču radova, pre jedanaest godina, nisu odlučivali ni rukovodioci ni zaposleni u Centru za strna žita, već nadležni u Institutu Srbija iz Beograda, u okviru kojeg je, od 1991. do 2006. organizovana naučno istraživačka i poslovna delatnost kragujevačke ustanove. Institut Srbija se u međuvremenu raspao, a deo dugova te ustanove ostao je kragujevačkom Centru za strna žita, usled čega je račun te ustanove blokiran, telefoni isključeni, osnovna delatnost obustavljena, a zaposleni mesecima bez plata.

Kako na ovakvu situaciju u Centru za strna žita u Kragujevcu, uprkos dramatičnim upozorenjima, niko od nadležnih ni poslednjih dana nije ozbiljno reagovao, zaposleni u toj ustanovi juče su svoje diplome i naučne radove stavili na lomaču ispred zgrade u kojoj rade.

- Nikome od nas nije lako da spaljuje diplomu i zvanje u čije sticanje su uložine godine rada i odricanja. Ali, diploma je u ovakvom sistemu izgubila na značaju, a cene se neke druge vrednosti, rekao je juče za Danas Milivoje Milovanović, koji u Centru za strna žita ima stručno zvanje naučnog savetnika.

Ustanova sa tradicijom

Centar za strna žita u Kragujevcu osnovan je pre 111 godina i najstarija je naučno istraživačka ustanova u oblasti poljoprivrede na Balkanu. U Centru je angažovano 56 zaposlenih, medju kojima je petoro doktora nauka, po dvoje magistara i doktoranata i osmoro sa visokom stručnom spremom. U minulih 111 godina u ovdašnjem Centru (nekada Zavodu) proizvedeno je i priznato 89 novih sorti pšenice, ječma, ovsa, trikitalea i raži. Za nekoliko dana javnosti će biti predstavljene tri nove sorte stranih žita. Centar je nosilac brojnih visokoh državnih priznanja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

02.09.2009. - mtsmondo -

Radnici "Zastave elektro" dobili akcije vlasnika

Većinski vlasnik fabrike "Zastava elektro" iz Rače, kod Kragujevca, Ranko Dejanović potvrdio je danas Tanjugu da je odlučio da se, nakon višemesečnih protesta u toj fabrici, odrekne svih svojih akcija u korist zaposlenih. Dejanović je rekao da je radnicima poručio da je takvu odluku doneo svestan teškog socijalnog statusa radnika i njihovih porodica. On je, međutim, istakao da je u tu "zajedničku fabriku" uložio sve što je imao - sredstva, radnu energiju, sposobnost, zdravlje. "Realne okolnosti su me usmerile na orijentisanje proizvodnje ka novim i dosadašnjim poslovnim partnerima i u više navrata sam bio u poziciji da realizujemo ugovore, ali nemiri u fabrici i štrajkovi ne sindikalnog već političkog karaktera su rušili kredibilitet najvećeg broja vrednih i kvalitetnih radnika i fabrike", naveo je Dejanović. On tvrdi da je potencijal fabrike bio i jeste visok, ali da je, kako se već danima iznose neistine, procenio da bi njegovo dalje angažovanje "imalo niske efekte" po pokretanje proizvodnje, kao i da bi to bilo moguće "samo našom saradnjom, a ne instruisanim sukobima". Dejanović je rekao da je radnicima poručio da je odlučio da svoj radni angažman usmeri van Rače i da u drugoj sredini realizuje ideje koje je prvobitno imao sa "Zastavom elektro". On je izrazio uverenje da će državni organi ispitati sve navode koji su "sračunati na rušenje njegovog ugleda, poštenja i časti i da će reagovati u skladu sa zakonom". Radnici "Zastave elektro" protestovali su zahtevajući isplatu zarada od maja prošle godine i doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje, kao i raskid kupoprodajnog ugovora.

25.08.2009. - B92 -

Kragujevac -- Nekoliko stotina manjih akcionara kragujevačkog preduzeća "Trgovina 22" napustilo večeras tu firmu nakon dogovora koji je postignut sa upravom.

Pregovori izmedju predstavnika manjinskih akcionara i uprave preduzeća u kojima je kao posrednik učestvovao Ivica Tončev, pomoćnik potpredsednika Vlade Ivice Dačića, trajali su oko dva sata. Dogovoreno je da radnici privatnog obezbedjenja napuste "Trgovinu 22",a njih će zameniti profesionalno obezbedjenje, kao i da do 2. septembra počnu pregovori izmedju uprave firme i predstavnika manjinskih akcionara, a da se završe do 25. septembra.Jedna od stavki dogovora je i da dok traju pregovori akcionara i uprave firme, da se ne umanjuje vrednost akcija. Ukoliko u tom roku ne bude postignut dogovor, kako je rekao punomoćnik manjinskih akcionara Velimir Lazić, manjinski akcionari će se ponovo okupiti, a do tada neće pokušavati da nasilno udju u krug preduzeća. Manjinski akcionari "Trgovine 22" od sredine aprila do 23. avgusta držali su u blokadi preduzeće kada ih je privatno obezbedjenje vlasnika izbacilo iz prostorija upravne zgrade.

25.08.2009. - KURIR -

KRAGUJEVAC - Bivši radnici kragujevačkog tekstilnog preduzeća "Trgovina 22" (nekada "22. decembar"), koje su u noći između nedelje i ponedeljka pripadnici privatnog obezbeđenja na silu izbacili iz preduzeća, proveli su juče dan ispred kapije uzaludno čekajući da im se obrati neko iz Vlade, jer su im to obećali predstavnici policije, koja je juče obezbeđivala kapiju kako radnici ne bi ponovo ušli u preduzeće.

Velimir Lazić, predstavnik manjinskih akcionara "Trgovine 22", kaže da su radnici bespravno izbačeni i da od novog vlasnika samo traže podelu akcija.
- Milan Spasojević je kupio preduzeće za 1,8 miliona evra, a samo pet meseci posle privatizacije je prodao imovinu za 3,5 miliona evra. On se ugovorom obavezao da će u proizvodnju investirati 36.300.000 dinara, a umesto toga je samo preveo u svoje vlasništvo lokal od 70 kvadrata u Karađorđevoj ulici u Beogradu - kaže Lazić i dodaje da je Vrhovni sud odbio njihov zahtev za izuzećem Opštinskog suda u Kragujevcu, ali nije potvrdio odluku o privremenoj meri iseljenja.

Društveno preduzeće "22. decembar" prodato je 8. jula 2006. godine za 1,8 miliona evra preduzeću "Delta fer" iz Beograda, vlasnika Milana Spasojevića. Lazić kaže da je kupca doveo gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.

- Gradonačelnik nas je posetio nekoliko puta i obećao da će nam on dovesti kupca. Javno je izjavljivao da je Spasojević njegov drug iz detinjstva, a od kada smo mu se obratili za pomoć u podeli akcija, on nas ignoriše - kaže Lazić i dodaje da je tokom privatizacije promenjen socijalni program na štetu radnika, ali da ni Agencija, ni Narodna kancelarija predsednika države, ni gradonačelnik Stevanović nisu reagovali na njihove dopise.

Predsednica Upravnog odbora "Trgovine 22" Nataša Milićević kaže za Kurir da su manjinski akcionari izmanipulisani.
- Agencija za privatizaciju je kontrolisala rad preduzeća dve godine i nije našla ništa nezakonito. To govore i sudske presude u našu korist. Manjinske akcionare su podstakli dežurni huškači sa Brankom Dragašem na čelu, koji su ih ubedili da preduzeće vredi 43 miliona evra i da su zato njihove akcije obezvređene. Oni zato neće da prodaju akcije, već traže podelu društva, što treba da odobri Skupština društva. Pristali smo, ali oni nisu dostavili dokaz o tome koga predstavljaju i čije interese zastupaju. Ovde je potrebno da se uključi treća strana i reši problem, i zato bismo i mi voleli da se neko iz Vlade pozabavi ovim problemom - kaže Milićevićeva, koja priznaje da su vlasnici prodali deo imovine preduzeća kako bi isplatili nasleđene dugove od četiri miliona evra.

Veće Saveza samostalnih sindikata Kragujevca zatražilo je juče hitnu reviziju privatizacije preduzeća "22. decembar" i osudilo upotrebu "privatnih snaga sile" protiv radnika.
Iako je Ministarstvo rada i socijalne politike najavilo da će delegacija Radne grupe za prevazilaženje problema u ostvarivanju prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize, sa ministrom Rasimom Ljajićem na čelu, posetiti danas Kruševac i tamošnja preduzeća, do zaključenja ovog broja Kurira nismo dobili odgovor da li će delegacija posetiti i radnike "Trgovine 22" u Kragujevcu.

24.08.2009. - POLITIKA -

Radnici „Zastave elektro” iz Rače prekinuli su juče protest ispred Agencije za privatizaciju u centru Beograda i autobusima se uputili kući. Razlog za prekid štrajka je to što im je u Agenciji rečeno da je zvanično upućen dopis MUP-u i Javnom tužilaštvu da provere navode Štrajkačkog odbora o zloupotrebama u tom preduzeću.

Ukoliko njihovi izveštaji budu potvrdili te navode, Agencija za privatizaciju moći će da preduzme dalje mere i pokrene postupak raskida kupoprodajnog ugovora. Ovakav rasplet događaja očigledno je zadovoljio štrajkače „Zastave elektro”. Predsednik Štrajkačkog odbora Slobodan Gajić rekao je Tanjugu da je Odbor na sastanku u Agenciji sa zamenikom ministra unutrašnjih poslova Ivicom Točevim sastavio dopis nadležnom tužilaštvu sa zahtevom da se istraže navodi radnika o lažnim investicijama i drugim navodnim nelegalnim radnjama novog vlasnika preduzeća. Štrajkački odbor će u ponedeljak sa ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem razgovarati o mogućim strateškim partnerima tog preduzeća, kazao je Gajić.

Radnici navedene firme nisu jedini juče protestovali u centru Beograda. Pred državnim institucijama bilo je mnogo štrajkača drugih firmi koji kao da su potvrđivali dolazak već najavljivane vruće radničke jeseni. Tako su ispred zgrade Vlade Srbije protestovali nezadovoljni malinari tražeći veću cenu svojih proizvoda, a ulje na vatru dolili su i štrajkači iz zemunskog „Ikarbusa”, kao i najava obustave rada u pančevačkoj Petrohemiji.

Vladi su, po svemu sudeći, najveću glavobolju zadali proizvođači malina i ratari koji su u više desetina autobusa iz Banata, užičkog i šabačkog kraja stigli u Beograd. Neki od njih su i traktorima pokušali da dođu do Nemanjine ulice, ali ih je policija u tome sprečila.

Osnovni zahtev poljoprivrednih proizvođača jeste viša otkupna cena malina i ostalih proizvoda, a kako pre dva dana u Arilju nije pronađen zajednički jezik sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, došlo je do zaoštravanja sukoba na relaciji država–malinari. Tako je Ministarstvo juče saopštilo da je podnelo krivičnu prijavu protiv Dragiše Terzića, predsednika Udruženja proizvođača jagodičastog voća „Vilamet” iz Arilja, zbog, kako je navedeno, širenja netačnih informacija o ovogodišnjoj kampanji otkupa malina.

– Dragiša Terzić je više puta u javnosti iznosio neistine i lažne tvrdnje i Ministarstvo je zbog takvog postupanja bilo prinuđeno da podnese krivičnu prijavu – rekao je agenciji Beta pomoćnik ministra Miloš Milovanović.

Osim malinara, juče su bili aktivni i radnici pančevačke Petrohemije, koji su za danas najavili štrajk u krugu fabrike. Postoje, doduše, izgledi da se štrajkači okupe i u Beogradu, pod uslovom da pregovori sa Dinkićem propadnu. Sindikalci zahtevaju potpisivanje ugovora sa NIS-om, „Lukoilom” i „Inom” o isporuci sirovog benzina, pokretanje proizvodnje i smenu generalnog direktora Slobodana Axića.

Kao šlag na tortu, vladi je juče stigao još jedan zahtev nezadovoljnih radnika. Reč je o štrajkačima zemunskog „Ikarbusa”, koji ne rade još od prvog jula i traže od Agencije za privatizaciju da raskine ugovor o prodaji akcija firme ruskom „Avtodental servisu”.

Na sve ove zahteve vlada priprema odgovore. Tako je juče iz Ministarstva rada i socijalne politike saopšteno da bi Radna grupa za prevazilaženje problema u ostvarivanju prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize 19. avgusta trebalo da da konačnu verziju predloga mera, posle čega će početi razgovori sa socijalnim partnerima.

– Biće to jedan paket mera s ciljem da se gde god postoji realna osnova izađe radnicima u susret. To jeste proaktivna uloga Vlade Srbije u odnosu na osnovne zahteve radnika koji su istaknuti u protestima tokom poslednja dva meseca – rekao je agenciji Beta Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.Tekst za preslovljavanje

23.03.2009.

Drugi pišu o problemima u Tehnika Tankosić i Zastava oružje

02.02.2009.

Na pomolu rešenje za Tehniku Tankosić

Kapija private firme “Tehnike Tankosić“, posle desetak dana, konačno je deblokirana. To je rezultat današnjeg razgovora između delegacije Samostalnog sindikata “Tehnike Tankosić“, koji zastupa 130 radnika tog preduzeća, a koju je predvodio Ivan Savić i gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića.

Naime, nakon više od tri sata razgovora, uz posredovanje gradonačelnika Stevanovića, za sutra je dogovoren sastanak u Agenciji za privatizaciju čime će biti ispunjen prvi i najvažniji uslov radnika - revizija ugovora o privatizaciji po hitnom postupku. Pored predstavnika sindikata “Tehnike Tankosić“ u delegaciji koja sutra putuje u Beograd biće i predstavnici grada.

Privatna firma “Tehnika Tankosić“ iz Čačka, da podsetimo, kupila je pre 16 meseci trećinu nekadašnje fabrike galovih lanaca “Filip Kljajić“, a nakon toga deo tog prostora izdala nemačko - austrijskom koncernu Wacker neuson i kragujevačkom preduzeću Forma ideale. U međuvremenu, vlasnik nije pokrenuo proizvodnju, a prema rečima Ivana Savića, ne isplaćuje ni lični dohodak. Vlasnik ne poštuje odredbe koletivnog ugovora, prodaje mašine i nema nagoveštaja da će uskoro pokrenuti proizvodnju.

“Ovi radnici zaista imaju problem i nisu zadovoljni odnosom vlasnika prema njima, rekao je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović. Ali, time što su blokirali fabriku, blokirali su i rad dve velike firme, od koji jedna preti svojim odlaskom, ukoliko se u toku dana kapija ne deblokira. Zamolio sam ih da imaju razumevanja i strpljenja i omoguće nemačko - austrijskoj kompaniji da nesmetano nastavi rad u prostoru koji je zakupila i na moje veliko zadovoljstvo radnici su ipak deblokirali ulaz“.

“Izuzetno sam zadovoljan i moram da kažem da se mi ipak nalazimo u Srbiji i da imamo razumevanja. Ja sam dobio veliku podršku i pomoć kako od gradonačelnika Kragujevca tako i od gospodina Ćirića i ministar Dinkića. Najbitnije je to da se u ova dva dana napravila jedna grupa koja će i u budućnosti biti spremna da pomogne ukoliko bude sličnih problema - rekao je nakon informacije o deblokadi kapije August Ornetzeder generalni direktor “Wacker neuson Kragujevac“. Mi smo svesni da rizik uvek postoji, ali sam zadovoljan, jer više od ovoga što smo danas dobili ne bih mogao da tražim, a to je podrška od jedne ovakve grupe. I dalje smatram da je ovo problem koji bi trebalo da reši Agencija za privatizaciju. Ukoliko bih morao da imenujem nekoga ko je kriv za sve ovo, rekao bih da je to vlasnik firme, a ne zaposleni koje razumem i njih i situaciju u kojoj su se našli. Smatram da Agencija za privatizaciju treba da prati situaciju i nakon završenog procesa, da proverava ugovore i vlasnike, a ne da ostavi radnike na cedilu“.

preuzeto sa http://www.kragujevac.rs

23.01.2009.

Radnici Tankosića i dalje bez plata

 Ukoliko vlasnik ne isplati pet zaostalih zarada Inspekcija rada Šumadijskog okruga će protiv direktora i vlasnika pokrenuti prekršajni postupak. Zaposleni u ''Tehnici Tankosić'', bivši ''Filip Kljajić'', još uvek nisu dobili pet zasotalih zarada iako je vlasnik obećao da neće dozvoliti da radnici ne dobiju plate za Novu godinu i Božić. U čitav slučaj uključila se Inspekcija rada Šumadijskog okruga, a ukoliko Svetlana Tankosić, vlasnica preduzeća ne izmiri obaveze prema radnicima, protiv vlasnika i direktora kao odgovornog lica biće podneta prekršajna prijava. U Inspekciji nagalašavaju da su odmah pošto ij he sindikat obavestio da radnici nisu dobili plate, stupili u kontakt s direktorkom, ali je čitavo preduzeće bilo na domoru do 19. januara. Juče je Inspekcija naložila da joj se dostave zvanični podaci kolika su dugovanja Tehnike ''Tankosić'' prema svakom zaposlenom. Inače, ''Tehnika Tankosić'' je kupila deo ''Filipa'' na trećoj po redu aukciji za oko milion evra.

Izvor www.kragujevac.co.rs

22.01.2009.

23.oktobar 2008.

Jugoslav Ristić novi predsednik VSS Kragujevca
ORBOVIĆ SE ZAHVALIO ALEMPIJEVIĆU

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije sa saradnicima je u sredu, 22. oktobra, učestvovao u radu sednice Veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, na kojoj je izabran novi predsednik.
Dosadašnji predsednik Dragan Alempijević je iz zdravstvenih razloga podneo ostavku na tu funkciju, pa je u skladu sa Statutom,tajnim glasanjem za predsednika Veća SSS Kragujevca izabran Jugoslav Ristić,koji je do sada bio potpredsednik Veća.
Čestitajući Jugoslavu Ristuću na izboru, predsednik Saveza Ljubisav Orbović se zahvalio na radu i dosadašnjoj saradnji Draganu Alempijeviću, koji je ovu funkciju obavljao u protekih 14 godina i bio član  Predsedništva i Veća SSS Srbije u više saziva.
U obraćanju učesnicima sednice, predsednik Orbović je govorio o aktivnostima Saveza, koje se odnose na realizaciju zahteva za prošireno dejstvo OKU, odnosno, o višemesečnim zalaganjima na sednicama SES-a, da se odredbe OKU primenjuju na sve zaposlene i poslodavce u Srbiji.Takođe, on je najavio da će ovo pitanje biti na dnevnom redu sednice Veća,koja je zakazana za 29.oktobar.

22.10.2008.

Jugoslav Ristić novi predsednik

Predsednik Gradskog veća samostalnog sindikata bivši lider sindikata Namenske
Na današnjoj sednici Gradskog veća samostalnog sindikata za novog predsednika ove organizacije tajnim glasanjem izabran je Jugoslav Ristić, dosadašnji potpredsednik, ali i bivši lider sindikalne organizacije kragujevačke Vojne fabrike.

Dosadašnji predsednik Dragan Alempijević podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga. Sastanku je prisustvovao i Ljubiša Orbović predsednik Samostalnog sindikata Srbije.

12.08.2008.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca je u cilju kvalitetnijeg i pravovremenog obraćanja javnosti i svojim članovima kreirao novu Internet prezentaciju www.sindikat-kragujevac.org.rs Danas Savez samostalnih sindikata grada Kragujevca ima oko 25.000 članova i ukupno 10 granskih sindikata 01. Sindikat metalaca 02. Sindikat građevinarstva i IGM 03. Sindikat poljoprivredne proizvodnje i duvanske industrije 04. Sindikat komunalno - stambene delatnosti 05. Sindikat tekstila, kože i obuće, 06. Sindikat grafičke industrije i informativne delatnosti, 07. Sindikat uprave, pravosuđa i društvenih organizacija, 08. Sindikat kulture, 09. Sindikat zanatstva i privrednog sektora 10. Sindikat finansija Pored granskih sindikata sastav Saveza samostalnih sindikata grada Kragujevca čine povereništva Batočina, Rača, Lapovo i Knić. "NAŠE JE DA SE IZBORIMO ZA PRAVDU" je slogan sindikalaca Kragujevca. "I TI SI SINDIKAT"

 

MEDIJI O NAMA

Obraćanje Predsednika SSS Kragujevca Dragana Alempijevića u listu SVETLOST:

Nastavljen štrajk u Kazimiru.....

Za detalje klikni na sliku

Obraćanje Potpredsednika SSS Kragujevca Jugoslava Ristića u listu SVETLOST:

          - Potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić smatra da radnici ne pristaju svojevoljno da rade neprijavljeni, nego da su pritisnuti strahom pred neizvesnom egzistencijom, u uslovima kada ponuda radne snage višestruko premašuje potražnju, primorani da pristanu na pravila igre koja je diktirao privatni vlasnik.
          - To nije problem izolovanog pojedinca, niti se tako može gledati. To je problem društva koji se tiče svih nas i problem države koja je obavezna da zaštiti svakog svog građanina. Zato mi u sindikatu smatramo da pre svega država mora da obezbedi efikasne instrumente i da počne odlučno da ih koristi. Prvi korak bi morao da bude usmeren ka efikasnijoj i rigoroznijoj kaznenoj politici koja bi morala da ide dotle da se predvidi i mera trajne zabrane obavljanja delatnosti poslodavcima za koje se utvrdi da krše prava radnika.
          - Ovaj sindikalac ističe da treba imati na umu da se pod radom na crno ne podrazumeva samo rad bez ugovora o radu, već da se u našoj zemlji poslednjih godina razvijaju sofisticiraniji oblici ove pojave.
          - Radom na crno smatra se svaki rad koji nije plaćen u skladu sa propisima koji su regulisani, bilo zakonima, bilo kolektivnim ugovorima, a takvih slučajeva je kod nas mnogo. Najprisutnije je pojava neplaćanja prekovremenog rada, pa tako dolazimo u situaciju da naši radnici ne smeju ni da pomisle na pravo na osmočasovno radno vreme za koje su se još u 19.veku izborili radnici Čikaga. Veliki broj poslodavaca, takođe pokušava da ućari tako što drži radnika na probnom radu i za to vreme, iako Zakon izričito određuje da i oni koji se nalaze na ovoj vrsti probe, moraju imati ugovore o radu, izbegavaju da im uplaćuju doprinose, a ponekad ih čak i ne plaćaju. Tu je, takođe, i masovna pojava isplaćivanja minimalne zarade i prijavljivanja radnika na najnižu osnovicu zbog čega će oni sutra imati bedne penzije, dok pare koje bi trebalo da se sliju u državnu kasu ostaju u džepovima malog broja privatnika, kaže Ristić, ističući da situacija nije ništa bolja ni kod stranih poslodavac koji dolazeći kod nas nisu iz svojih zemalja doneli pozitivnu praksu zaštite prava radnika.

Tekst uredio : Neven Petrović

Vest preneta sa sajta www.kragujevac.co.yu

Kragujevački Savez samostalnih sindikata postavio novu Internet prezentaciju na adresi http://www.sindikat-kragujevac.org.rs/ .

 Svoju novu Internet prezentaciju dobio je i kragujevački Savez samostalnih sindikata. Prezentaciju možete pogledati na adresi http://www.sindikat-kragujevac.org.rs/ Inače, Savez samostalnih sindikata ima oko 25.000 članova okupljenih u deset granskih sindikata – sindikat metalaca, građevinarstva i IGM, poljoprivredne proizvodnje i duvanske industrije, komunalno - stambene delatnosti, tekstila, kože i obuće, grafičke industrije i informativne delatnosti, uprave, pravosuđa i društvenih organizacija, kulture, zanatstva i privrednog sektora i finansija
Takođe, ova sindikalna organizacija ima i povereništva u Batočini, Rači, Lapovu i Kniću.