Okončan osamnaestodnevni protest „Oružara“

Nakon što su usledila kašnjenja, i nemogućnost isplate zarada zaposlenima, zbog dugotrajnog ne izdavanja saglasnosti nadležnih ministarstava za realizaciju već potpisanih izvoznih ugovora, zato što se već godinama ne plasira naša roba na domaćem tržištu, te zbog višemesečnih oglušavanja najodgovornijih predstavnika vlade da se reši dugotrajna kriza i zauzme jasan stav o sudbini strateške fabrike „Zastava oružije“, sindikat je doneo odluku, 23.05.2011. godine, da uđe u danonoćnu blokadu magacina gotove robe i municije.
S obzirom da se Vlada nije oglašavala, Sindikat je trežio rešenja kako da sa najodgovornijima i najkompetentnijima u državi stupi u pregovore za strateško rešenje izlaska iz krize u fabrici „Zastava oružije“.
Oružare su tokom protesta u krugu fabrike posetili Ljubisav Orbović predsednik SSS Srbije, Gradonačelnik Veroljub Stevanović i Jugoslav Ristić predsednik SSS Kragujevca i tada iskazali apsolutnu podršku njihovim zahtevima, sa naglaskom da fabrika mora da se očuva, da se nesme privatizovati i da Vlada mora da zauzme jasan stav o njenoj budućnosti.
Potom su usledili razgovori sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem, pisanje saopštenja za javnost, stavljanje pod kontrolu centralnog magacina municije, upućivanje dopisa najodgovornijim predstavnicima vlasti u kojima se uvek isticala želja da se uspostavi socijalni dijalog i tako krene u rešenje problema, održavanje protestnog mintinga na centralnom gradskom trgu, simbolično nazvanog „U minut do 12“ na kome je zbog ne oglašavanja vlade i najavljen odlazak oružara za Beograd 09.06.2011. godine.  
Vlada se i dalje ne oglašava na zahtev „Oružara“ tako da 09.06.2011. godine, uz materijalnu pomoć lokalne samouprave, kreće konvoj od 35 autobusa sa preko 1500 radnika pu Beograda. Sa pola puta konvoj je vraćen put Kragujevca jer su u međuvremenu predstavnici sindikata i predstavnici vlade pregovarali i doneli sledeće zaključke:

1. da Vlada izdvoji sredstva namenjena za subvencije za isplatu zarada do 01.09.2011. godine kako bi oružari mogli redovno da primaju svoje zarade    
2. da se sprovede već dogovoreni socijalni program i to odmah, za 200 prijavljenih radnika koji vredi 90.000.000 dinara
3. da tokom septembra još oko 300 radnika koji ispunjavaju uslove, putem socijalnog programa napuste fabriku
4. da Vlada formira radno telo koje će se u narednom periodu baviti strategijom izlaska iz krize odbrambene industrije zemlje.

Polazeći od pomenutih dogovora u sindikatu „Oružara“ ocenjuju da je nakon osamnaestodnevnog protesta napravljen dobar rezultat. Pre svega, što se i ovog puta ostvarilo da sindikat apsolutno čuva i štiti interese svog članstva, i ne dozvoljava da bilo ko ostane ne zbrinut. Oni koji ispunjavaju uslove otićiće iz fabrike putem socijalnog programa a za preostale radnike sačuvana su njihova radna mesta.
I ono možda najvažnije, što će radna grupa koja će se baviti strategijom izlaska iz krze odbrambene industrije zemlje imati dovoljno vremena da odradi svoj posao na najbolji mogući način, a time se i trajno reši budućnost „ Oružara“.