Nacrt Rezolucije o privatizaciji koji se predlaže XIV Kongresu Saveza samostalnih sindikata Srbije na usvajanje 

Demontiranjem socijalističkog u kapitalističko društveno uredjenje na ovim prostorima najteže posledice je pretrpela radnička klasa, a uz nju i svi zaposleni, pre svega zbog procesa loše sprovedene privatizacije koja je izneverila očekivanja svih gradjana ove zemlje.

Rukovodeći se time, tim procesom od istoriiske važnosti Predsedništvo SSS Kragujevca na sednici održanoj 25.05.2010.godine usvojilo je nacrt Rezolucije o privatizaciji koja se predlaže na usvajanje XIV Kongresu SSS Srbije koji se održava 27.05.2010.godine, a koju je sačinio predsednik SSS Kragujevca Jugoslav Ristić. 

Rezolucija o privatizaciji (nacrt)

XIV kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije ocenjuje da proces privatizacije, koji predstavlja proces od istorijske važnosti i koji je neponovljiv, u najvećoj meri, nije dao očekivane rezultate. Privatizacija je izneverila očekivanja građana, koji su u većini prihvatili ovaj model stvaranja efikasne i održive privrede, kao način koji je opšte prihvaćen za transformaciju privrede, u procesu prelaska iz socijalističkog u kapitalističko društveno uređenje.  Model izabran od političke elite je pokazao značajne nedostatke i naneo istorijsku štetu celokupnom društvu, koje za rezultat ima nedopustivo raslojavanje u društvu, što dugoročno predstavlja izuzetnu društvenu opasnost. Umesto narodnog kapitalizma, gde bi veliki deo građana učestvovao u vlasništvu nad društvenim bogatstvom, kapital je koncentrisan u rukama malog broja činilaca, a da to nije zasnovano na istinskim vrednostima.

Razlozi za degradaciju procesa privatizacije leže u počinjenim greškama, koje se u najvećoj meri ogledaju u mogućnosti neselektivnog pristupa kapitala u procesu privatizacije i učestvovanje u  privatizaciji nekvalifikovanih kupaca. Sve ovo pratilo je nespremno i nedovoljno izgrađeno pravosuđe.

Kao posledica ovih grešaka, kroz proces  privatizacije, pojedinci su ozakonili svoja nelegalno stečena bogatstva, koja su nastala kroz osiromašenje celokupnog stanovništva u prethodnim decenijama ili je stečen na ordinaran  kriminalni način.

Nekvalifikovani kupci, bez iskustva u delatnosti , uzrok su nestanka mnogih preduzeća, a time i radnih mesta.

Pojava namernog gašenja preduzeća, koja su kupljena radi imovine koje poseduju, a ne obavljanja delatnosti, nije sankcionisano od nadležnih državnih institucija.

Socijalni programi bili su amortizer nastalih tenzija zbog gubitaka radnih mesta, a ne rešenje i dugoročno ne predstavljaju prihvatljivo stanje.

Stvaranjem, kroz privatizacioni process, velikog  broja nezaposlenih, posredno se reflektovalo i na položaj mlade generacije, koja se nedovoljno uključuje u procese rada.

Očekivanja da se kroz strane investicije dođe do novih radnih mesta, nisu dale očekivane rezultate, već je kvalifikovalo radništvo u Srbiji kao jeftinu radnu snagu.

Kao uspešne privatizacije mogu se označiti one koje su izvršene od afirmisanih kompanija i vezane su za dokazano profitabilne delatnosti.

U poslednjem periodu,  promena strategije privatizacije za najveće proizvodne sisteme( Zastava, Bor), kroz investiranje države u njima, jeste pozitivna promena u strategiji privatizacije, koju odobravamo.

Savez Samostalnih sindikata Srbije izrazava spremnost da preuzme  deo odgovornosti u kreiranju nastavka ovog procesa i zato predlaže:

-stvaranje zakonske osnove za revizije privatizacija, čiji su kupci  su za cilj imali  devastiranje preduzeća u cilju ličnog bogaćenja, čime je celom društvu naneta šteta.

-državne investicije, sredstvima ostvarenim u privatizaciji, u preduzeća koja još nisu privatizovana, u cilju tehnološkog inoviranja i podizanja atraktivnosti istih

-stvaranje uslova za značajnije radničko akcionarstvo, posebno u javnim preduzećima

-utvrđivanje referenci potencijalnih kupaca preduzeća, kako bi se dokazala njihova kvalifikovanost za upravljanje preduzećem

-sankcionisanje neodgovornih kupaca

-utvrđivanje porekla novca potencijalnih kupaca