Govor predsednika SSS Kragujevca, kao kandidata za predsednika SSSS, na XV Kongresu SSSS, održanom 28.05.2015.godine, u Beogradu

Postovane koleginice i kolege!

Naša organizacija je moćna.  Ja danas od vas tražim pravo da tu moć upotrebimo. Tražim od vas da dopustite da zajedno pišemo istoriju. Vreme je da se okonča zajednički poduhvat tzv političke elite i vlasnika kapitala, koji ima za cilj proizvodnju siromaštva i potčinjavanje radnika u Srbiji. Stanje radništva u Srbiji nije više sindikalno niti ekonomsko pitanje, ono je pre svega državno i nacionalno pitanje.
Ogromna je nezaposlenost, u nekim krajevima skoro da nema smisla živeti, jer tamo fabrika više  nema. Radnici u Srbiji su saterani u ugao i niko ih ništa ne pita. I oni koji rade, u velikom broju, ne mogu od svojih plata da žive. Rađa  se nova, zaboravljena klasa ljudi, koji rade i to teško, ali sa tim novcem nemogu da plate račune i nahrane porodicu. Nekada smo te ljude zvali proleteri.
 Bauk siromaštva se nadvio nad Srbijom.
Glavni trendovi u nasem drustvu su proizvodnja siromaštva i deindustrijalizacija Srbije. Mi to hoćemo da sprečimo i sprečićemo, znamo kako!  Ovo je bila politika svih Vlada od takozvanih demokratskih promena, samo je danas ona najogoljenija. Vlada nas nudi, putem stranih medija, doduše na engleskom jeziku, kao visoko kvalifikovanu a jeftinu radnu snagu. Gde ćete veće nacionalno poniženje?
Naša organizacija ima moć da to stanje promeni, samo tu moć treba koristiti. I zato su nam potrebne promene.
Privredna strategija, zasnovana na privatizaciji,  stranim direktnim investicijama i malim i srednjim preduzećima, doživela je potpuni krah. Ne postoji zemlja koju su razvile strane direktne investicije i donele narodu sreću. Ta strategija nas vodi ka zatvaranju svih preduzeća u restrukturiranju, posle toga, kreatori ovakve politike, udariće na komunalna preduzeća i javni sektor. Dalje mirenje sa ovom politikom nije dopustivo. Kažem vam, sprečićemo ih!
Nećemo se saglašavati sa daljim privatizacijama, na način kako je to do sada činjeno. Obećavam da će zaista morati da preispitaju i izvrše reviziju dosadašnjih privatizacija. To je naš dug prema onima koji su ostali bez posla.
Radnici u Srbiji su proglašeni lenjim, a direktori nesposobnim. Proklamovali su da ništa više ne možemo sami, da napravimo most, da proizvedemo mašinu, pa i da napravimo put, za sve su nam potrebni stranci. Naša odluka je, sprečićemo ih da unište sve domaće. Nova privredna strategija mora da se oslanja na domaće resurse, a ne na nova zaduživanja, koja će obavezati i još nerođene generacije. Radničko akcionarstvo biće jedan od naših osnovnih ciljeva.
Nećemo pristati da postoji  bilo koje ljudsko biće u ovoj zemlji, da nema overenu zdravstvenu knjižicu.
Zdravstveno osiguranje mora da ima svako ko ima državljanstvo ove zemlje. To je moguće ako se spreči dalja pljačka i od pljačkaša oduzme nezakonito stečeno.  Naša organizacija može da učini život lepšim u ovoj zemlji, za narod i narodnosti, samo moć treba koristiti. Najmoćnija radnička organizacija na balkanu, ovo više neće dozvoliti. Mi moramo da menjamo ovo društvo , nije dovoljno da govorimo samo o sindikalnim pravima. Reforma celog društva mora da bude naš cilj, da nebismo bili zona jeftinog rada. Nemamo pravo na male ciljeve!
Minimalna zarada moraće da bude iznad granice siromaštva, ako ne pristanu, videće ko je većina u ovoj zemlji.
Radnici preko agencija postaće naša preokupacija. To savremeno ropstvo biće zaustavljeno, a ti kradljivci tuđeg rada, ili će se promeniti ili će prestati da postoje. Nijedna cena nije velika za ove ciljeve.
Kočnica u nastupima, koja se podrazumeva kod vođenja velikih organizacija biće povučena, ali ne i blokirana, kao do sada. Zajednički poduhvat poltičara i tajkuna, koji nas je doveo do ovog stanja, biće zaustavljen. Strah ne može da nas spreči ako hoćemo iskreno da radimo ovaj posao.
Rizik u ovom poslu se podrazumeva. Ko nije spreman da rizikuje, neka se uhvati nekog drugog posla.

Puno je nedovoljno dobro obavljenog posla, da vas podsetim: Opšti kolektivni ugovor, Socijalni sporazum sa prethodnom Vladom, Zakon o radu prvi put u istoriji donet je bez ijedne prihvaćene reči sindikata, Zakon o penzijskom i  invalidskom osiguranju, proširena dejstva kolektivnih ugovora donošena su pred parlamentarne izbore i odmah nakon izbora poništavana, smanjenje plata i penzija i td.
Organizaciju treba brzo pripremiti za vreme u kome smo. Razjedinjenost i samovolja nam razaraju bit. Samostalnost koja se podrazumeva u sindikalnim pokretima, preti da pređe u anarhiju i destrukciju. Za neke novac je postao važniji od naših ciljeva. Danas se obraćam velikoj većini vas, koji želite da vašoj i deci svih nas, celom društvu, bude bolje nego što je danas i koji našu organizaciju vidite kao oruđe za popravljanje ovog društva.
Osnovna organizacija je temelj naše organizacije, ona će postojati na radost svih iskrenih sindiklista. Oni koji bi zarad novca, da samo pretekne onaj nivo organizovanja gde su baš oni, za mene neće postojati. Ali isto tako, mora da se spreči samovolja pojedinaca, koji svima nama, ne poštujući pravila, oduzimaju moć. Nama je moć  potrebna. Za nju se borimo!
Ojačaćemo granske sindikate. Glavna moć biće skoncentrisana kod njih. Naša organizacija, zadavaće strah neprijateljima radnika, ove zemlje.
Teritorijalna organizacija nas je očuvala. Ti ljudi su bili najbliži radnicima sa problemima. Zna to svaki radnik u Srbiji.
Samo povezani, svi zajedno, bićemo oruđe za bolji život. I to ćemo učiniti. Oni koji ne pristaju na povezivanje i solidarnost u organizaciji, neka idu. Novac nije naša vodilja.
Savez će biti oličenje naše moći. Verujte, ne treba mnogo da tako bude. Lični interesi prvih ljudi, moraju da budu podređeni opštim.
Od prvih ću tražiti najviše, teške odluke za njih su rezervisane, zato su tu. Oni koji ne pristanu, biće uklonjeni.
Obećavam vam da ništa više neće biti isto. Ako vlast i dalje bude pokušavala da se poigrava sa nama, suočiće se sa snagom organizovanog naroda. Naša vojska je najveća, vojska radnika. Zato mi služimo. Da povratimo čast i ugled običnom čoveku. Da uspostavimo red!
Posle svega, nemamo više pravo da dalje idemo na isti način. Verujem i znam da sve može da bude mnogo drugačije. Samo treba pokrenuti moć radnika. Vratiti im veru da su zapravo oni najvažniji segment društva, a ne nužno zlo, kako su danas tretirani.
Otvoreno vam kazem, bez politizacije naših problema i ciljeva, samo ćemo tonuti, ali niko neće ići u politiku. Postaćemo politički faktor. Sve što imamo, stekli smo kada smo bili politički faktor!
Ne obećavam Vam lake pobede, ali vam obećavam velike uspehe. Neću štedeti ni sebe, a ni druge. Oni koji me poznaju, a ima ih i u ovoj sali,  znaju o čemu govorim.
Poštovane koleginice i kolege,
Neću otvoreno da govorim o problemima u organizaciji, koji su vezani za gramzivost pojedinaca. Kažem vam suzbiću je! Posebno Vam kažem, moć organizacije pripadaće vama, a ne činovnicima zaposlenima u sindikatu, koji nas danas zastupuju i u najvišim organima sindikata na ovoj planeti, samo neznam po kom osnovu. Političari nam neće postavljati funkcionere, kao do sada. Finansije Saveza biće javne, znaće se kako se stiču stanovi, znaće se ko je u kom projektu i koliko novca dobija za to, znaće se gde ko putuje, koliko puta i koliko je novca za to dobio. Znaće se ko upravlja hotelom i ko je postavio te ljude. Sve će biti pravedno raspoređeno. Moj oslonac biće red i pravda.
Biću predsednik na celoj teritoriji Srbije, interesovaće me kako žive i oni na jugu ili istoku, severu  ili zapadu Srbije.
Ima li novca da opstane neko Veće. Novac organizacije nije novac pojedinca, kako neki razumeju. Pokazaću da to ne ide tako.
Na kraju biću i ličan. Predvodio sam jednu od najmoćnijih organizacija u ovoj zemlji, kragujevačke oružare. Od te organizacije napravili smo mašinu za proizvodnju radničkih prava.
 U tom vremenu uspostavili smo dobrovoljnost kod socijalnih programa, ostvarili smo najveći iznos otpremnina, zbrinjavanje radnika kojima nedostaje pet godina do penzionisanja i mnoge druge. Ti rezultati došli su kao posledica, višednevnih  protesta  više hiljada ljudi, danonoćnih blokada zgrada, puteva, uspesnog pregovaranja i dr. Tu sam bio sedam godina.
Sedam godina sam predvodio i sindikat radničkog Kragujevca. Neki dogadji iz tog perioda, kako je rečeno na prošlom kongresu, postali su simboli radničke borbe. Podsećam vas na Zastavu elektro, blokade pruge GIK 1.maj, blokade zgrada, skupštine grada i poreske uprave radnika Metal Sistema, štrajkovi  preduzeća Partizan,  Ratko Mitrović, Centar za strna žita i dr. Verujte svi ovo događaji nisu se desili slučajno.
Nemamo više prava da idemo ovako. Ne smemo da postavljamo male ciljeve. Promenićemo društvo. Moramo da menjamo način borbe, koji na nivou države nije dao dobre rezultate. Svaka čast pojedinim organizacijama.
Potebna mi je moć organizacije da u budućnosti običan čovek bolje živi. Verujte, mi smo moćni! Mi ovde nismo da odlučujemo u svoje ime, mi govorimo u ime miliona ljudi.
Odlučite po svojoj savesti i obavezama prema budućnosti. Kako osećate! I neka tako bude.
Hvala vam što ste me saslušali.